CENA ELEKTRIČNE ENERGIJE U SRBIJI JE RELATIVNO NISKA I NE DOPRINOSI MOTIVACIJI GRAĐANA I PREDUZEĆA DA JE RACIONALNO TROŠE. ZAJEDNO SA MERAMA ZA POVEĆANJE FUNKCIONALNOSTI SISTEMA GREJANJA I NJEGOVE REGULACIJE NEOPHODNO JE PREDUZETI AKTIVNOSTI KOJE BI OMOGUĆILE DA SVAKI POTROŠAČ PLATI ONOLIKO ENERGIJE KOLIKO JE POTROŠIO.
Domaćinstva u Srbiji troše 50 do 80 odsto energije više nego u najrazvijenijim zemljama Evropske unije. Prosečna potrošnja finalne energije u stambenim zgradama EU u toplotne svrhe iznosi 138 kWh/m2 (u najrazvijenijim zemljama EU tendencije su da se postigne vrednost ipod 70 kWh/m2), a u našoj zemlji oko 200 kWh/m2. Samo doslednom primenom postojećih stantarda za projektovanje i gradnju objekata bilo bi moguće smanjiti projektnu instalisanu snagu za grejanje 30-40% u ostvariti približno toliku uštedu u energiji za grejanje.
DALJINSKO GREJANJE
Analizom grejanja u toku nekoliko grejnih sezona u našim toplanama ustanovljeno je da sa jedne strane imamo korisnike kojima se isporučuje znatno veća količina toplotne energije od objektivno potrebne, a sa druge strane imamo korisnike kojima se isporučuje nedovoljna količina toplotne energije, pa su oni, naročito u hladnim periodima, često prinuđeni da dogrevaju svoje životne i radne prostore, pri tome najčešće koristeći električnu energiju.
GRAĐANI KOJI SU PRIHVATILI OVAJ SISTEM NAPLATE NE ŽELE DA SE VRATE NA STARI (PAUŠALNI), ŠTO ZNAČI DA SE U POGLEDU POTROŠNJE ENERGIJE PONAŠAJU RACIONALNIJE. TO U ISTO VREME UKAZUJE I NA POVEĆANJE INTERESOVANJA GRAĐANA ZA OSTVARIVANJE UŠTEDA ENERGIJE I NJENU RACIONALNU UPOTREBU.
KOGENERACIJA U DALJINSKOM GREJANJU
Kada govorimo o daljinskom grejanju, treba pomenuti i kogeneraciju (spregnutu proizvodnju toplotne i električne energije). Daljinsko grejanje je jedan od tri glavna podsektora primene kogeneracije. Primena kogeneracije u daljinskom grejanju je posebno svrsishodna u urbanim oblastima severne, centralne i istočne Evrope, gde hladne i duge zime zahtevaju duže grejne sezone, odnosno rad sistema daljinskog grejanja. Karaktersitika kogeneracijom vođenog daljinskog grejanja jeste mogućnost korišćenja različitog pogonskog goriva, u zavisnosti od strateških, ekonomskih i/ili ekoloških prioriteta.
Tako, na primer, daljinsko grejanje se može bazirati i na spaljivanju (insineraciji) komunalnog otpada i, na taj način doprinositi smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, a takođe se i biomasa može koristiti kao energent. Korišćenje prirodnog gasa daje određenu fleksibilnost sistemima daljinskog grejanja, jer gasni motori u kombinaciji sa kotlovima doprinose optimizaciji u smislu potreba, odnosno efikasnosti. Upravljanje mrežom sistema daljinskog grejanja predstavlja svojevrstan izazov. Savremeni distributivni cevovodi izrađeni su da distribuiraju toplotu na ekonomičan način, ali troškovi su još uvek visoki. To iziskuje i potrebu za subvencioniranjem sa lokalnog ili nacionalnog nivoa, ali pitanje je da li je to uvek moguće.//
Više u EKO KUĆA No 5
