nasa reklama

TESLA ČOVEK ISPRED SVOG VREMENA

Piše:
Vladimir Jelenković, direktor Muzeja Nikole Tesle

OVE GODINE, MUZEJ NIKOLE TESLE, JEDINSTVENA INSTITUCIJA NAUKE I KULTURE U SVETU, KOJA JE U CELOSTI POSVEĆENA NIKOLI TESLI, GENIJALNOM NAUČNIKU, INŽENJERU I PRONALAZAČU, OBELEŽAVA 60 GODINA OD SVOG OSNIVANJA. MUZEJ ČUVA CELOKUPNU TESLINU LIČNU ZAOSTAVŠTINU, KOJA KAO JEDINSTVENA CELINA PREDSTAVLJA ISTORIJSKO SVEDOČANSTVO O ŽIVOTU I STVARALAŠTVU JEDNE OD NAJIMPOZANTNIJIH LIČNOSTI NAŠE EPOHE. U SVOJOJ ŠEST DECENIJA DUGOJ ISTORIJI POSTOJANJA I ISTO TOLIKO DUGOJ ZNAČAJNOJ MISIJI ČUVANJA ZAOSTAVŠTINE I PROMOVISANJA GRANDIOZNOG DELA I DOSTIGNUĆA NIKOLE TESLE, MUZEJ JE KAO POSEDNIK, ČUVAR I PROMOTER TESLINE ZAOSTAVŠTINE POSTAO SVETSKA TAČKA I CENTAR INTERESOVANJA, ISTRAŽIVAČKOG OKUPLJANJA, TRAGANJA, RAZMENE I ZRAČENJA NOVIH IDEJA I TUMAČENJA NJEGOVOG DELA. SLEDEĆE, 2013. GODINE, NAVRŠAVA SE 70 GODINA OD SMRTI ČOVEKA KOJI JE SVOJIM GENIJALNIM I VIZIONARSKIM DELOM PROMENIO TEHNOLOŠKU SLIKU SVETA OKO NAS. OVI JUBILEJI SU JOŠ JEDAN POVOD DA ODGONETNEMO ŠTA JE TO ŠTO TESLU I DANAS, POSLE TOLIKO VREMENA, ČINI JEDNIM OD NAJINTRIGANTNIJIH I NAJPOPULARNIJIH STVARALACA MODERNOG DOBA.

Nikola Tesla je podario čovečanstvu ogroman broj značajnih izuma koji su ingenioznošću rešenja, univerzalnošću primene i pomeranjem mnogih naučnih i tehnoloških granica izmenili sliku sveta oko nas. Duga lista njegovih pronalazaka svedoči o velikom i maštovitom umu koji je svoja epohalna dela sa podjednakim uspehom ostvario u najrazličitijim oblastima – od elektrotehnike i radiotehnike do mašinstva, medicine, vazduhoplovstva i mnogih drugih polja nauke i tehnologije.
Interesovanje za Nikolu Teslu neprestano raste. Na milenijumskoj skali postojanja ljudske civilizacije gotovo je nemoguće naći neku drugu ličnost čiji život i delo pobuđuju tako širok spektar zanimanja najrazličitijih istraživača – od istoričara nauke, elektrotehničkih i mašinskih inženjera, informatičara, telekomunikacionih, vazduhoplovnih i vojnih eksperata, do medicinskih stručnjaka, psihologa, ekologa i filozofa. U isto vreme, brojna su i priznanja kojima su značajne naučne institucije i pojedinci nedvosmisleno posvedočili da je reč o čoveku koji je svetu doneo neke od suštinskih prekretnica na putu ka savremenoj naučno-tehnološkoj civilizaciji.

Nezaobilazni deo novog tehnološkog doba

Izumi Nikole Tesle (1856-1943), inženjera i pronalazača, predstavljaju temelj novih naučno-tehnoloških prodora koji započinju krajem 19. veka, a bez mnogih se naša svakodnevnica ni danas ne bi mogla zamisliti. Njegov najznačajniji izum, kojim smo i danas okruženi, indukcioni motor naizmenične struje, zasnovan je na ingenioznom otkriću obrtnog magnetnog polja. Princip dobijanja ove pokretačke sile indukcionih motora Tesla je otkrio u Budimpešti još daleke 1882. godine, na samom početku svoje inženjerske karijere. Teslini motori i danas rade u kućnim mikserima, fenovima za kosu, usisivačima, veš mašinama, kao i u mnogim industrijskim postrojenjima i fabričkim mašinama koje pokreću snažni motori naizmenične struje.
Nikola Tesla je i ključni tvorac radija i jedan od utemeljivača radiotehnike uopšte. U procesu proizvođenja, prenošenja i razvođenja struja od hidro ili termo centrala do naših kuća i fabrika, značajna je uloga Teslinih patenata. Pronalazač je generatora struja visoke frekvencije, oscilatornog transformatora i mehaničkih oscilatora. Značajan doprinos dao je i u mašinstvu svojim originalnim rešenjima turbine i pumpe, gde primenjuje nov princip iskorišćenja energije fluida putem trenja. Patentirao je rešenja u oblasti pokazivača brzine i ventilatora, radio na konstrukciji različitih tipova fontana, a jedan od izuma kojim je potvrdio činjenicu da je uvek bio daleko ispred svog vremena bio je patent letelice sa vertikalnim poletanjem. Ovim svojim izumom iz 1928. godine, poslednjim iz bogatog opusa od blizu 300 registrovanih patenata koje je prijavio u 26 zemalja, utemeljio je originalnu ideju o letelici koja predstavlja svojevrsnu kombinaciju aviona i helikoptera i na čije se ostvarenje čekalo još nekoliko decenija.

Pionir daljinskog upravljanja

Nikola Tesla je svojim empirijskim istraživanjima stvarao nauku, a rezultati tih naučnih istraživanja i njegovi patenti predstavljaju tehnologiju, primenjena rešenja koja čine osnovu druge industrijske revolucije. Tesla je bio čovek koga je krasila inspiracija, neverovatno široko inženjersko znanje, veliki rad, hrabrost, strpljenje i upornost. Ipak, njegov vizionarski duh je verovatno ona najvažnija osobina zbog koje je njegovo delo i danas toliko aktuelno. Njegove vizije i kreativnost utrli su put našoj svakodnevnici  koju suštinski obeležava prenos električne energije na velike udaljenosti i bežični svet komunikacija. Danas je nemoguće zamisliti svet bez daljinskog bežičnog upravljanja, osmatranja i merenja. Daljinska merenja temperature, vlažnosti, brzine vetra i strujanja vazdušnih masa, daljinsko osmatranje geografskih terena, slušanje radio programa i gledanje televizije čiji signali idu preko satelitskih veza, korišćenje mobilne telefonije, određivanje tačnih pozicija pokretnih ili nepokretnih objekata ma gde se oni nalazili na našoj planeti, daljinsko uključivanje i isključivanje miliona najrazličitijih uređaja, daljinsko upravljanje zemaljskim, vodenim i vazdušnim saobraćajem i bezbroj drugih aplikacija oslanja se na ono što je Tesla predvideo i primenio pre više od jednog veka. Njegov teledirigovani brodić, čiji je rad demonstrirao u njujorškom Medison Skver Gardenu još 1898. godine, predstavlja pionirski korak na dugom putu savremene civilizacije ka svetu bez žica i ostvarenju večnog čovekovog sna da komunicira šaljući  i primajući razumljive poruke i signale na daljinu.

Teslina vizija doba Interneta i telekomunikacija

“Moj projekat sprečili su zakoni prirode. Svet nije bio spreman za njega. Bio je suviše daleko ispred svog vremena. Ali isti zakoni će na kraju prevladati i on će doživeti trijumfalan uspeh.“
Ovako je Tesla u svojoj čuvenoj autobiografiji  „Moji izumi”  objasnio  razloge zašto njegov životni san o „Svetskom sistemu bežičnog prenosa” nije postao stvarnost. I bio je potpuno u pravu. Čovečanstvo tek danas može da razume njegove vizionarske ideje i konkretnu svrhu danas nadaleko čuvene  „Svetske stanice” , prepoznatljive po čuvenoj  „Kuli Vordenklif”  ili  „Teslinom tornju na Long Ajlendu”, kako se najčešće naziva simbol Teslinog projekta koji je čitav vek ranije našu planetu mogao da uvede u doba telekomunikacija, Interneta i bežičnog prenosa signala.
Svoje ideje o  „Svetskom sistemu”  Tesla je definisao u 12 tačaka. Detaljno je naveo šta će sve moći da se ostvari kada njegov životni san postane stvarnost: međusobno povezivanje postojećih telegrafskih centrala ili ustanova širom sveta, uspostavljanje tajne državne telegrafske službe čiji rad ne može biti ometan, međusobno povezivanje svih postojećih telefonskih centrala ili ustanova na Zemaljskoj kugli, univerzalna distribucija opštih vesti putem telegrafa ili telefona, u službi štampe, uspostavljanje ’Svetskog sistema’ za dostavljanje informacija isključivo u privatne svrhe, međusobno povezivanje rada svih berzi na svetu, uspostavljanje ’Svetskog sistema’ za distribuciju muzike, univerzalno registrovanje vremena pomoću jeftinih satova koji pokazuju vreme sa astronomskom preciznošću i za koje nije potreban nikakav nadzor, prenošenje širom planete otkucanih ili rukom pisanih slova, pisama, čekova itd., uspostavljanje univerzalne pomorske službe koja navigatorima svih brodova omogućava da precizno plove bez kompasa, odrede tačnu poziciju, vreme i brzinu, da spreče sudare i nesreće itd., uvođenje svetskog sistema štampanja na kopnu i moru, svetski sistem za reprodukciju fotografija i svih vrsta crteža ili zapisa itd. Kada sve ove definicije, napisane tehničkim terminima sa samog početka 20. veka, prevedemo na jezik tehnologija kojima smo tek danas okruženi u svojoj svakodnevici, shvatićemo frapantnu istinu. Samo na drugačiji način, Tesla zapravo ispisuje daleku budućnost umrežene planete Zemlje na kojoj se svake sekunde odvija beskonačno veliki broj prenosa signala, poruka i multimedijalnih sadržaja i servisa koje danas prepoznajemo kroz široko prihvaćene termine kao što su: e-mail – elektronska pošta, MMS – Internet servisi u mobilnoj telefoniji za slanje tekstualnih i multimedijalnih poruka, VOIP – telefonija preko Internet protokola umesto tradicionalne telefonske mreže i opreme, GPRS – Internet tehnologija prenosa podataka kroz mrežu mobilne telefonije, RSS – servis za automatsko preuzimanje informacija sa interneta, GPS –globalni satelitski navigacioni sistem koji daje tačnu poziciju nekog objekta bilo gde na svetu, ili FTP – priprema za štampu se preko Interneta šalje štamparijama bilo gde na svetu.

Hugo Gernsbek, veliki Teslin poštovalac i glavni i odgovorni urednik magazina Elektrikal eksperimenter, u kome je Tesla objavio svoju autobiografiju i niz stručnih članaka, napisao je još 1919. godine izuzetan komentar, isto toliko vizionarski kao što su to bile i genijalne zamisli velikog naučnika i pronalazača o „Svetskom sistemu bežičnog prenosa”.
„Zamislite da je jedan čovek pre sto godina bio dovoljno hrabar da projektuje i izgradi ogroman toranj za prenos ljudskog glasa, muzike, slika, novinskih vesti, pa čak i energije, kroz Zemlju, na bilo koju daljinu, bez žica! On bi verovatno bio obešen ili spaljen na lomači. Tako je i Tesla, kada je izgradio svoj famozni toranj na ostrvu Long Ajlend, bio stotinu godina ispred svog vremena. Ali, glupi podsmesi koji dolaze od naših današnjih salonskih „naučnika“, ni u najmanjoj meri ne dotiču Teslinu veličinu. Teslin titanski um skoro da nije proizveo čudo koje više zadivljuje od njegovog visokonaponskog predajnika.”

TESLA JE SISTEMOM BEŽIČNOG PRENOSA ISPISAO DALEKU BUDUĆNOST UMREŽENE PLANETE ZEMLJE NA KOJOJ SE SVAKE SEKUNDE ODVIJA BESKONAČNO VELIKI BROJ PRENOSA SIGNALA, PORUKA I MULTIMEDIJALNIH SADRŽAJA I SERVISA KOJE DANAS PREPOZNAJEMO KROZ ŠIROKO PRIHVAĆENE TERMINE KAO ŠTO SU E-MAIL, MMS, VOIP, GPRS, RSS, GPS ILI FTP

U naučnom hramu slavnih velikana

Najveće priznanje koje se u svetu nauke može steći jeste ustanoviti naziv neke od jedinica u Međunarodnom sistemu mera (SI sistemu) prema imenu izuzetne ličnosti koja je svojim delom promenila tok razvoja naše civilizacije. Na jedanaestom zasedanju  Generalne konferencije za tegove i mere, održanom u Parizu od 11. do 20. oktobra 1960. godine, usvojena je rezolucija kojom je jedinica magnetne indukcije nazvana Tesla (T). Tako je Tesla ušao u svetski hram nauke i svrstao se među velikane kakvi su bili Njutn, Faradej, Volta, Vat, Henri, Herc, Amper.
Usvajanje jedinice nije i poslednje veliko priznanje Tesli. Zbog neprocenjivog značaja njegovog doprinosa savremenoj civilizaciji, na osnovu preporuke dobijene od Međunarodnog savetodavnog komiteta, generalni direktor organizacije UNESCO, Koićiro Macuura, doneo je 16. oktobra 2003. odluku o upisu arhivske građe iz Tesline zaostavštine u međunarodni registar UNESCO,  “Pamćenje sveta”. Registar dokumentarne građe pokrenut je 1992. u cilju promocije i čuvanja kulturnog nasleđa od univerzalnog značaja. Uključenje Arhive Nikole Tesle u registar UNESCO odražava njenu  izuzetnu vrednost i potrebu da se zaštiti kao nasleđe važno za dobrobit čitavog čovečanstva.
Povodom obeležavanja jubilarne 150. godišnjice rođenja genijalnog naučnika, poznato Međunarodno udruženje energetskih i elektrotehničkih inženjera, IEEE, predalo je oktobra 2006. Muzeju Nikole Tesle u Beogradu svoje novoustanovljeno specijalno priznanje „Citation in Electrical Engineering and Computing” , uvažavajući pionirski rad i ogroman doprinos Nikole Tesle u mnogim oblastima elektrotehnike.

Majstor performansa

Brojni naučnici, umetnici i drugi stvaraoci nastoje da pronađu prave reči kojima bi na najbolji način opisali ovu, po mnogo čemu izuzetnu i nesvakidašnju ličnost. Čovek izvan vremena, Čudesni genije, Čovek koji je osvetlio svet, Izumitelj snova, Čovek koji je izmislio XX vek, samo su neke od brojnih metafora kojima njegovi poštovaoci iskazuju svoje divljenje prema ovom ponosnom i skromnom čoveku, svrstavajući ga u svetski hram najslavnijih ličnosti.
Sam Tesla je na početku svoje čuvene autobiografije „Moji izumi“ definisao svoj osnovni stvaralački aksiom, princip i suštinski smisao svojih pronalazaka: „Postepeni napredak čovečanstva u svojoj biti zavisi od čovekovih pronalazačkih ostvarenja. Ona predstavljaju najznačajniji plod njegovog stvaralačkog uma. Njihov krajnji cilj je potpuna prevlast uma nad materijalnim svetom, uprezanje sila prirode u službu čoveka. To je suština tog teškog zadatka pronalazača, koga svet često ne shvata i ne daje mu zasluženu nagradu. Međutim, on za ovo nalazi punu nadoknadu u ispunjenju koje oseća služeći se svojim stvaralačkim moćima i u svesti o tome da pripada izuzetno povlašćenoj klasi bez koje bi čovečanstvo davno iščezlo u ogorčenoj borbi sa nemilosrdnim silama prirode“.
Osim inženjerske i pronalazačke maštovitosti, Tesla je bio i pravi majstor perfomansa. Danas bi verovatno čitav tim umetnika, dizajnera i inženjera bio neophodan za osmišljavanje jednog tako jednostavnog, a u isto vreme ingenioznog projekta kakav je Tesla realizovao na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. godine, organizovanoj povodom proslave 400. godišnjice otkrića Amerike. Naime, Tesla se dosetio da na ovoj „Kolumbovskoj“ izložbi ponovi legendarnu zagonetku o jajetu koju je Kristofer Kolumbo, čuveni moreplovac i istraživač, postavio svojim protivnicima. Priča kaže da je na jednoj večeri Kolumbo tražio od onih koji su sumnjali u njegovu pomorsku ekspediciju da postave jaje da stoji na vrhu. Pokušavali su, ali uzalud. Onda je on uzeo jaje, lakim udarcem razbio ljusku na jednom kraju i tako ga postavio da stoji. Možda je to samo mit o tome kako neko prvi treba da otkrije nešto što kasnije postaje tako očigledno i ostvarljivo, ali je činjenica da je dobio audijenciju kod španske kraljice Izabele i zadobio njenu podršku da krene u otkrivanje novog sveta.
Tesla je od potencijalnih investitora izmamio obećanje da će dobiti novac za svoje buduće projekte ukoliko postavi jaje da stoji na vrhu, a da ga pri tom ne razbije. Potom je prema njegovoj ideji u kompaniji Vestingaus Elektrik konstruisan prsten sa moćnim obrtnim magnetnim poljem i jajetom od bakra koje je u ovom originalnom motoru predstavljalo njegov rotor. Tako je nastalo „Teslino Kolumbovo jaje”, koje je postalo, kako su to zapisale novine  „jedan od najatraktivnijih noviteta ikada prikazanih javnosti, koji je svakoga dana privlačio ogroman broj posetilaca.”  Sa druge strane, Tesla je najširoj javnosti predstavio kako funkcioniše jedan, za nenaučnu javnost, potpuno apstraktni fenomen kao što je obrtno magnetno polje, koje će ga na velika vrata uvesti u istoriju elektriciteta.
Fotografije iz Tesline laboratorije u Kolorado Springsu, snimljene još 1899. godine, predstavljaju još jedan primer Teslinog umeća da impresionira nepoznatim i fascinantnim prizorima. Slike Tesle koji sedi ispod bezbrojnih blještavih varnica iz njegovog  „magičnog predajnika“  i danas intrigiraju svet.

Tesla kao inspiracija umetnika

Očigledno je da je Tesla fascinantne i uzbudljive prizore lepote želeo da stvara sam. Iako su mnogi umetnici želeli da im Tesla pozira za portret, on je to gotovo uvek odbijao. Jedino je slikarki i princezi Elizabeti Vilmi Ljvov-Parlagi u Njujorku 1916. godine pošlo za rukom da ubedi Teslu da joj pozira. Svi ostali Teslini uljani portreti i skulpture rađeni su prema fotografijama.
Tesli se nije dopalo osvetljenje u princezinom ateljeu i sam je načinio aranžman svetiljki čija je svetlost filtrirana kroz plavo staklo. Tako je nastao portret u tehnici ulja na platnu, poznat pod nazivom „Plavi portret”. Prvi put je reprodukovan januara 1919. godine u tada veoma popularnom časopisu Elektrikal eksperimenter, kao ilustracija uz Teslin autobiografski feljton Moji izumi, a 20. jula 1931. godine, povodom Teslinog 75. rođendana, dobio je mesto na naslovnoj strani čuvenog američkog magazina Tajm. Posle prodaje na aukciji 1924. godine, sudbina ovog portreta do nedavno je bila nepoznata. Otkriven je posle više od 80 godina u Nordsee muzeju u nemačkom gradiću Husumu, kao deo legata koji je svom rodnom gradu zaveštao poznati njujorški trgovac dijamantima, Ludvig Nisen.
Tesla je samo jednom izrazio želju da neki umetnik izradi njegov portret. Godine 1939.  uputio je tim povodom telegram svom prijatelju, poznatom jugoslovenskom vajaru Ivanu Meštroviću. Međutim, Meštrović je sticajem okolnosti izradio Teslinu bistu tek 1952. godine. Jedan od odlivaka ove biste čuva se danas u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Čovek nesebičnih i plemenitih ciljeva

O Teslinim izumima do danas su napisani čitavi tomovi knjiga, naučnih radova i članaka. Objavljena su brojna dela u kojima su istraživači najrazličitijih profesija i usmerenja nastojali da proniknu u suštinu njegove neobične prirode, izuzetne intuitivne snage i retko maštovitog uma, kao i u nesvakidašnji način života, vrlo često ispunjen odricanjima od ovozemaljskih zadovoljstava i materijalne koristi zarad potpune posvećenosti najsvetijem istraživačkom cilju koji je sebi postavio – savladavanju sila prirode za dobrobit čitavog čovečanstva. Svoju nesebičnost i plemenitost ličnih ciljeva možda je najlepše i najjednostavnije objasnio u svom predavanju  „Umetnost teleautomatike“  pred članovima Kluba privrednika u Čikagu 13. maja 1899. godine:
„Naš rad, da bi bio najbolji moguć, mora biti poput rada onoga koji sadi – za budućnost! I pun samoodricanja i plemenitosti cilja. Njegova nagrada, kada ona konačno stigne, time je još slađa, jer je dugo odlagana. Sebični instinkti i želje prepreka su svakom boljem razvoju u Prirodi“.
Edvard Hauard Armstrong, uvaženi profesor Univerziteta Kolumbija, elektro inženjer i pronalazač FM radija, izjavio je jednom prilikom: “Verujem da će svet još dugo morati da čeka na ličnost koja će moći da se uporedi sa Nikolom Teslom i njegovim doprinosom i imaginacijom”. Da je to zaista tako, svedoči i veliki broj umetnika, slikara, vajara, kompozitora, filmskih, televizijskih i dramskih stvaralaca koji i danas, sedam decenija posle Tesline smrti, pronalaze snažnu inspiraciju u njegovom životnom putu i celokupnom stvaralaštvu.
Jednostavan i u isto vreme jedinstveni genije svoje najznačajnije izume stvorio je krajem 19. veka, njihova primena obeležila je 20. vek, a njegova vizionarska rešenja i pionirski koraci koje je pre više od jednog veka načinio u domenu daljinskog upravljanja, radio tehnike, visokofrekventnih struja i bežičnih tehnologija tek danas imaju svoju punu primenu. Tako je svojim epohalnim delom Nikola Tesla spojio tri veka i dva milenijuma i svrstao se u plejadu pravih, autentičnih renesansnih ličnosti koje će čovečanstvo, bez obzira na nove ideje i naučne prodore koje će doneti budućnost, večito pamtiti kao ljude koji su svojim humanim vizijama i univerzalno vrednim delom promenili svet.//ek VLADIMIR JELENKOVIĆ-Više u EKO KUĆI No06