CENA ELEKTRIČNE ENERGIJE U SRBIJI JE RELATIVNO NISKA I NE DOPRINOSI MOTIVACIJI GRAĐANA I PREDUZEĆA DA JE RACIONALNO TROŠE. ZAJEDNO SA MERAMA ZA POVEĆANJE FUNKCIONALNOSTI SISTEMA GREJANJA I NJEGOVE REGULACIJE NEOPHODNO JE PREDUZETI AKTIVNOSTI KOJE BI OMOGUĆILE DA SVAKI POTROŠAČ PLATI ONOLIKO ENERGIJE KOLIKO JE POTROŠIO
domaćinstva u srbiji troše 50 do 80 odsto energije više nego u najrazvijenijim zemljama Evropske unije. prosečna potrošnja finalne energije u stambenim zgradama EU u toplotne svrhe iznosi 138 kWh/m2 (u najrazvijenijih zemljama EU tendencije su da se postigne vrednost ispod 70 kWh/m2), a u našoj zemlji oko 200 kWh/m2. samo doslednom primenom postojećih standarda za projektovanje i gradnju objekata bilo bi moguće smanjiti projektnu instalisanu snagu za grejanje za 30–40 % i ostvariti približno toliku uštedu u energiji za grejanje. toplotna energija se “gubi” na različite načine – počev od gubitaka koji nastaju u distribuciji toplotne energije kroz sistem grejanja zbog dotrajalih i neizolovanih cevi, rasipanja energije od strane korisnika koji nisu motivisani da je štede, jer se naplata daljinskog grejanja vrši po kvadratnom metru prostora (stana) a ne po stvarnoj (izmerenoj) potrošnji, pa do nepostojanja dovoljne svesti građana o tome da je energija vredan resurs koji treba trošiti racionalno, a pri tom čuvati i lokalnu i globalnu životnu sredinu.
Uz to, kada govorimo o električnoj energiji u srbiji, njena cena je relativno niska i ne doprinosi motivaciji građana i preduzeća da je racionalno troše. zajedno sa merama za povećanje funkcionalnosti sistema grejanja (regulacija sistema grejanja), potrebno je preduzeti i aktivnosti koje bi omogućile da svaki potrošač plati onoliko energije koliko je potrošio, tj. potrebno je omogućiti naplatu isporučene toplotne energije prema potrošnji, odnosno primeniti adekvatan tarifni sistem za obračun potrošene toplotne energije.
DALJINSKO GREJANJE
Analizom grejanja u toku nekoliko grejnih sezona u našim toplanama ustanovljeno je da sa jedne strane imamo korisnike kojima se isporučuje znatno veća količina toplotne energije od objektivno potrebne, a sa druge strane imamo korisnike kojima se isporučuje nedovoljna količina toplotne energije, pa su oni, naročito u hladnim periodima, često prinuđeni da dogrevaju svoje životne i radne prostore, pri tome najčešće koristeći električnu energiju. //ek – Mr. BOJANA KOVAČIĆ d.i.m Više u EKO KUĆI No05
