USTALJENO JE MIŠLJENJE DA JE RAZVOJ SAVREMENIH UREĐAJA ZA KLIMATIZACIJU DOPRINEO VEĆEM RAZVOJU I NAPRETKU PUSTINJSKIH REGIONA. U IRANU JE, MEĐUTIM, OD DAVNINA POZNAT SISTEM PRIRODNOG EVAPORATIVNOG HLAĐENJA (BADGIR), KOJI FUNKCIONIŠE SAMO UZ POMOĆ ENERGIJE VETRA I SUNCA, BEZ UPOTREBE ELEKTRIČNE ENERGIJE.

Evaporativno hlađenje se primenjuje tamo gde je vazduh suv, a temperatura visoka. voda koja isparava povećava vlažnost vazduha, a toplota za isparavanje dobija se snižavanjem temperature vazduha. Ukoliko se koristi prirodna ventilacija, hlađenje se može ostvariti i bez upotrebe električne energije. vetrotornjevi (persijski – badgir) su sastavni deo iranske arhitekture još od davnina i imaju ulogu klimauređaja. U kombinaciji sa vodenim rezervoarima (ab anbar), pravilnom konstrukcijom vetrotornjeva, kao i njihovom orijentacijom, moguće je ostvariti cirkulaciju rashlađenog vazduha u prostorijama u kojima se boravi. U cilju što efikasnijeg „hvatanja vetra“, postoji nekoliko vrsta vetrotornjeva. U zavisnosti od toga iz koliko pravaca „hvataju“ vetar, razlikuju se jednostrani, dvostrani, trostrani, četvorostrani, šestostrani i osmostrani vetrotornjevi.

Obično se prave od zemlje ili cigala od blata, sa oblogama od gline i slame, ponekad i od kreča. Hladni podzemni vodeni rezervoari i suncem zagrejani vetrotornjevi obezbeđuju potrebnu temperaturnu razliku i stvaraju prirodni uzgon, koji potpomognut vetrom (koristeći Koanda efekat – skretanje mlaza fluida prilikom opstrujavanja oko čvrste površine i njegovo lepljenje za nju) pravi prirodnu cirkulaciju vazduha i stvara zonu podpritiska u dnevnom boravku. zona podpritiska se formira pri zemlji, najverovatnije još i zahvaljujući Venturi efektu (smanjenje pritiska sa smanjenjem veličine poprečnog preseka kanala kroz koji struji fluid), a ulogu u tome svakako ima konstrukcija unutrašnjosti građevina. Ova zona podpritiska uvlači hladan i vlažan vazduh iz podzemnih prostorija.//ek – NENAD MILORADOVIĆ Više u EKO KUĆI No05