nasa reklama

DINO I NEVIDLJIVA RUKA

Piše:
STANKO STOJILJKOVIĆ, NOVINAR I PUBLICISTA

DINO I NEVIDLJIVA RUKA. NIJE NI ASTEROID, NI KOMETA. ŠTA LI JE?UDAHNITE DUBOKO: SVEUNIŠTAVAJUĆI TREEESAAAAAK! NIOTKUDA JE IZ KOSMOSA PROHUJALA „TAMNA MATERIJA” I OSTAVILA NEZAPAMĆENU PUSTOŠ?!

Dinosaurusi ništa nisu spazili, a netragom su nestali. Zgrabila ih kosmička „nevidljiva ruka” i odnela u večni zaborav.
Ni astronomi ni kosmolozi ne znaju kako izgleda i koliko je dugačka ta ruka. (Astrologe ne uznemiravajte, udubili su se u trineasti zodijački znak). A snažnija sila još od postanja sveta ili Velikog praska (Big Bang) nije se još osetila. Odvlači galaksije kao papirne brodiće u bezdan prostora i vremena.
Nisu imali kud, morali su da joj nadenu ime: „tamna materija”. Sada vam je jasnije? Okrivljena je za posvemašnje uništenje najglomaznijih stvorova koji su ikada hodili našom planetom. Niotkuda je prohujala i ostavila nezapamćenu pustoš. Preživele su poneke najsitnije vrste, pa i naši pradavni biološki srodnici – maleni sisari. Dojenje je majka ljudskog roda, ako niste znali. Najtrapaviji gmizavci nisu nikada stigli da dohvate dojku.
Kako su dve najkrupnije naučne zagonetke povezane?

NEOPAZIVI OREOL
Istorija života obeležena je povremenim iznenadnim istrebljenjima biljaka i životinja sa lica Zemlje. Najčuveniji je nestanak dinosaurusa pre 65 miliona godina, iako je pomor u doba perma (185 miliona godina ranije) kudikamo bio suroviji – počistio je čak 90 odsto svih vrsta! Takva pustošenja dogodila su se najmanje pet puta. Šesto, koje je na delu, pripisuje se čovekovom nemaru.
Pojedini naučnici su pokušali da uoče ma kakav obrazac, verujući da se ovakvi udesi biblijskih razmera ponavljaju u prilično pravilnim vremenskim razmacima. Ukoliko se ova pretpostavka pokaže ispravnom, sledi zaključak da postoji zajednički uzrok.
Slično polazište stoji u osnovi skorašnjeg naučnog članka Majkla Rampina, geologa sa Univerziteta Njujork, sa upletenom „tamnom materijom” koja čini 85 odsto kosmičke pređe. Sasvim je izvesno da je ima u našoj galaksiji Mlečni put i da je, po svemu sudeći, raspoređena u svojevrsnim džinovskim grudvama. Iz toga proističe zamisao da Sunčev sistem s vremena na vreme prođe kroz neki od tih „nevidljivih oblaka”, što izazove ili pomeranje kometa, od kojih se neka zaputi ka Zemlji, ili neobuzdano izlivanje vulkanske lave.
Ovako ili onako, to bi bio okidač za neopisivo stradanje na našoj planeti na svakih 26 do 30 miliona godina.
Suviše smela pretpostavka, zar ne? Da bi bila uverljiva, trebalo bi da se usaglase tri događaja: prvo, iščeznuće života bi se doista javljalo u veoma pravilnim vremenskim razmacima, osobito u razdobljima kada Sunce sa svojim pratiljama putuje kroz najgušće naseljene predele Mlečnog puta; drugo, „tamna materija” trebalo bi da bude najgušća baš u područjima sa najzbijenijim zvezdama, i naposletku, te čestice bi morala Zemlja da usisa svojom privlačnom silom tako da to zagreje njenu unutrašnjost i pokrene riganje vulkana, ali nikako da joj se istopi spoljašnji očvrsli omotač, što se nikada do sada nije zbilo.
koliko jedna od ove tri postavke zakaže, celokupna zamisao pada u vodu.
>Sastav „tamne materije” danas je jedna od najvećih tajni kosmologije. U načelu, ona nije kao obična materija od koje su sastavljene biljke, životinje, ljudi, predmeti i, uopšte, sve vidljivo u kosmosu. Drugim rečima, nije od istih atoma. Ali nije baš ni doslovce nepoznata. Pojedina osmatranja i ogledi ukazuju da je „tamna materija“ u međudelovanju sa običnom, i da tako stvara neku vrstu neopazivog oreola ili diska oko galaksija.

ĐAVOLJI REP
Majkl Rampino se nije prvi dosetio da “tamnu materiju“ proglasi odgovornom za masovna uništenja. Prethodila su mu razmatrajanja dvoje harvardskih fizičara, Lize Randal i Metjua Risa, koji su procenili da pet odsto „tamne materije” čine čestice koje jače deluju na običnu materiju i podstiču uspavane komete u Ortovom oblaku da se zapute ka Suncu. Za sada se jedino pouzdano zna da je u doba istrebljenja dinosaurusa Zemlju pogodio asteroid, načinivši veliko udubljenje Čikšulub (Đavolji rep) na poluostrvu Jukatan u Meksiku.
Sada možemo sa sigurnošću da kažemo da je tzv. predak asteroida koji je usmrtio dinosauruse stvorivši krater Čikšulub prečnika 180 kilometara, bio mamutski asteroid prečnika od oko 170 kilometara, poznat pod nazivom Baptistina. Upravo se Baptistina pre 160 miliona godina sudarila sa drugim asteroidom, prečnika od najmanje 60 kilometara. Rezultat toga bilo je mrvljenje u stotine manjih, od kojih je svaki bio prečnika većeg od 10 kilometara, i u 140.000 još manjih, sa prečnikom većim od jednog kilometra.
Američko-češki tim naučnika je pre šest godina na osnovu ostataka izveo oponašanje ovog događaja na računaru i zaključio da je veliki komad asteroida nastao u sudaru pre 108 miliona godina, napravio 85-kilometarski krater Tiho na Mesecu, a još veći se srušio na Zemlju, načinio krater Čikšulub i doveo do pomora dinosaurusa.
Mogući dokaz za rečeni nalaz može se videti u istoriji sedimenata na Zemlji i Mesecu, gde u oba slučaja postoji dvostruki rast broja velikih kratera u minulih 100-150 miliona godina.// EKO KUĆA No16