CRTEŽ ČOVEKA SA ŠEŠIROM OD SLAME, PRONAĐEN U ISKOPINAMA DREVNE TEBE, NAJSTARIJI JE TRAG POSTOJANJA ŠEŠIRA. NAJPRE SU SE ŠEŠIRI NOSILI KAO ZAŠTITA OD KIŠE, SNEGA I VETRA, A KASNIJE I KAO ŠTIT OD SUNCA. U ANTIČKOJ GRČKOJ NOSILI SU IH ROBOVI, DOK SU U STAROM RIMU BILI SIMBOL OSLOBAĐANJA OD ROPSTVA. U RAZLIČITIM PERIODIMA I KULTURAMA OZNAČAVALI SU PRIPADNOST ODREĐENOJ KLASI. BILI SU ODRAZ ELEGANCIJE. DANAS SU GOTOVO NEZAOBILAZAN MODNI DETALJ.

Da šeširi ipak nisu samo modni detalj već mogu biti i umetnička dela, potvrđuje dizajnerka Nataša Filipović, koja od 1996. godine dizajnira i izrađuje šešire. Sa idejom da napravi verziju šešira koji može da se nosi u svakodnevnim prilikama, inspirisana modom tridesetih godina prošlog veka, Nataša Filipović je pre gotovo dve decenije napravila mali crni šiveni šešir meke forme i malog oboda, koji može da stane u torbu. Ovaj šešir, koji je ustvari bio nešto između kape i šešira, označio je početak njenog rada. Nataša danas pravi šivene šešire od velura, buklea, šuškavca, lana, pamuka, ali i šešire od tkanih vlakana palme, materijala koji se zove sinamay. Šeširi od ovog materijala u Srbiji još uvek nisu zastupljeni u velikoj meri, mada su u svetu veoma popularni. Osim što dizajnerima pruža velike mogućnosti za modelovanje i pravljenje različitih oblika šešira i fascinatora, ovaj materijal je tri puta čvršći i izdržljiviji od pamuka, a šeširi koji su u potpunosti napravljeni od njega mogu da traju čitav vek.
Dizajnerka čiji se studio nalazi u Novom Sadu, izrađuje i ukrase za kosu, tzv. fascinatore, čija istorija datira još od starih Rimljana, koji su svoje ceremonijalne kacige ukrašavali perjem.
-Moje iskustvo sa fascinatorima je da su se devojke i žene u početku retko odlučivale da ga ponesu, a da danas polako postaje uobičajen modni detalj poput ogrlice, ali uglavnom za svečanije prilike. Sa jednostavnom toaletom jedan zanimljiv fascinator daje potpuno nov, autentičan izgled, kaže autorka koja uz šešire i fascinatore izrađuje i romantične starinske kutije za njih.
Cvetovi od svile, koje Nataša izrađuje na autentičan, starinski način, na presi sa specjalnim kalupima, mogu da se koriste kao ukras na šeširima, kao broševi ili kao fascinatori.
Jedno od priznanja koje je Nataša dobila za svoj rad je nagrada za najbolji šešir koju joj je dodelio Muzej šešira iz Liona. Tokom karijere izlagala je na brojnim izložbama modnih detalja, imala je samostalne revije, učestvovala na Beogradskoj nedelji mode, a sarađuje sa mnogim domaćim dizajnerima i modnim kućama.// ek