nasa reklama

MARIE-T STVARANJE NOVE KULTURE BALETA

Piše:
MILICA LAZAREVIĆ
Autori:
JAE-HIUN AN, JONATHAN THAIER
Lokacija:
PRATT INSTITUTE

MARIE-T JE PROTEZA DIZAJNIRANA TAKO DA BUDE INSPIRACIJA ZA NOV NAČIN BAVLJENJA BALETOM I GOVORI U PRILOG TVRDNJI DA I OSOBE SA INVALIDITETOM MOGU DA OSTVARE SVOJE SNOVE. OVAJ INOVATIVAN DIZAJN ĆE OTVORITI NOVU STRANICU U ISTORIJI BALETA I STVORITI NOVU KULTURU TAKOZVANOG ‘PROTETIČKOG’ PLESA.

Sve češće nailazimo na termine kao što su ‘inkluzivni dizajn’ i ‘dizajn za sve’. Inspirisani ovim i sličnim temama, arhitekti i dizajneri u svoja rešenja uključuju i potrebe osoba sa invaliditetom. Rezultat ovakvih ideja i uključivanja novih tehnologija jeste upravo činjenica da se u svetu sve više govori o izumima i mehanizmima koji ljudima sa posebnim potrebama omogućavaju ne samo da vode normalan svakodnevni život, već i da ostvare svoje snove. Jedan od takvih izuma je upravo Marie – T, proteza koja osobama bez donjih udova omogućava da se bave umetničkim plesom. Marie – T je proteza koja je dobila ime po švedskoj balerini Marie Taglioni, koja je živela u 19. veku. Dizajnirao ju je jedan od diplomaca Pratt Instituta, Jae-Hiun An, tako da ona ne bude samo obično pomagalo koje će nadomestiti telesni nedostatak, nego će osobama kojima su amputirani udovi omogućiti da plešu na način koji je jedinstven i samo njihov. Ovo je izum koji treba da inspiriše kreativnost i drugih dizajnera i predstavlja mehanizam koji njihovoj mašti dopušta da usavrši njegove mogućnosti.

Proteza se sastoji od tri komponente. To su rotirajuće stopalo, čelična noga i gumeni držač. Oni svi zajedno pomažu plesaču da uspostavi ravnotežu i zadrži dinamičnost tokom rotacije. Noga je snažna i čvrsta u podnožju proteze, čime se postiže bolji kvalitet pokreta i stabilnost prilikom rotacije. Ono što takođe pomaže balerini da zadrži ravnotežu jesu snažni i stabilni zglobovi. Maire-T je dizajnirana tako da se svaki deo može zameniti. Jae-Hiun An je sa svojim mentorom, profesorom Jonathanom Thaierem, radio na ovom projektu četiri meseca. U toku istraživanja upoznao je Viktoriju Modesta, koja je izvela performans sa svojom protezom. ‘Viktorija je bila toliko vizuelno snažna da mi je otvorila potpuno novo područje protetike.

Zaljubio sam se u ideju dizajniranja nečega što bi moglo da proširi umetničku i kulturnu scenu zajednice korisnika proteza’, rekao je An. On se nada da će u budućnosti uz nečiju saradnju nastaviti da razvija ovakve proteze i da će ‘protetički’ ples postati revolucionarni žanr u okviru savremenog performansa.