Alumil Exl1

DIJALOG: ‎‎‏‏‎O KLIMATSKIM PROMENAMA

NAJPOSEĆENIJE
PRIJAVITE SE ZA NEWSLETTER
Asset 1
Dijalog O Klimatskim Promenama 2023

LOKACIJA:

Najtoplija godina zabeležena u istoriji ljudske civilizacije.

2023. godina i njen najviši zabeležen rast srednje temperature.

„Dijalog o klimatskim promenama“ održan je 24. novembra u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine, sa ciljem da svi relevantni akteri u društvu preduzmu aktivnosti koje će smanjiti zavisnost privrede od fosilnih goriva i pomoći Srbiji da na vreme poveća otpornost na već izmenjene  klimatske uslove.

Događaj je organizovan u partnerstvu sa timom Ujedinjenih Nacija (UN) u Srbiji i Programom Ujedinjenih Nacija za razvoj (UNDP), gde su prisustvovali predstavnici Vlade, stručnjaci za oblast klimatskih promena, predstavnici EU i UN-a, međunarodne institucije, privrednici i civilna društva.

Sandra Dokić, državna sekretarka ministarstva zaštite životne sredine, navela je da su od 2000. godine minimalne materijalne štete nastale kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjene na najmanje 6.8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorni faktori za više od 70% šteta, dok za njima slede poplave kao sledeći upozoravajući faktor.  

Sandra Dokic Ministarstvo Zastite Zivotne Sredine; Izvor UNDP Srbija
Sandra Dokic Ministarstvo Zastite Zivotne Sredine; Izvor UNDP Srbija

„Ministarstvo zaštite životne sredine je, u skladu sa odredbama Zakona o klimatskim promenama, izradilo Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za predviđeni period 2023-2030. godine sa Akcionim planom. Cilj je identifikacija uticaja klimatskih promena na sektore koji su najranjiviji, kao i definisanje mera koje će te uticaje smanjiti“, izjavila je Dokić.

Između obnovljivih izvora energije i fosilnih goriva

Bilo je i razgovora o izvorima finansiranja za inicijative privatnog i javnog sektora koje mogu da ubrzaju prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, odnosno  prelaz sa linearne na cirkularnu ekonomiju, kako bi domaća preduzeća bila u konkurenciji sa ostalim zemljama na tržištu Evropske unije i globalno.

Misija i cilj konferencije

„Započeli smo pripreme za konferenciju COP 28, kako bismo održali globalnu temperaturu znatno ispod 2°C. EU je, zahvaljujući svojim naporima, uradila domaći zadatak i ispuniće svoj cilj da do 2030. godine. To znači da će smanjiti neto emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55% u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Borba sa klimatskim promenama je globalni poduhvat. EU nastavlja da podržava sprovođenje Zelene agende u Srbiji, kako bi pomogla u akciji  zaštite klime i dekarbonizaciju ekonomije“, izjavio je NJ.E. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije (EU) u Republici Srbiji.

Događaj je upotpunila izložba sa preko 60 inovacija iz Srbije koje predstavljaju konkretna, praktična rešenja za prelazak na cirkularnu ekonomiju, za povećanje energetske efikasnosti,  za prelazak na obnovljive izvore energije, za poboljšanje kvaliteta vazduha i životne sredine, kao i za smanjenje energetskog siromaštva.

Fransoaz Žakob, poštovana koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, je istakla značaj borbe i delovanja zarad razvitka održivog razvoja i uticaja na klimatske promene. Globalna agenda sa svojim nacionalnim prioritetima je od velikog interesa za državu Srbiju i za njen razvitak i očuvanje ekosistema. Žakob je izjavila, da akcenat je na energetskoj tranziciji što bi rezultiralo u nove ekonomske prilike i dalo šansu da se ne samo Srbija, već i ceo region polako distanciraju od fosilnih goriva. Pred Srbijom je veliki zadatak ispunjen raznim izazovima, ali se već vide pozitivni napori, trud i potencijal.

Earth

Jedan od primera donošenja novih zakona i promena je oporezivanje emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte. Za sada, Srbija nije sprovela ovaj zakon ali je u procesu implementacije, gde bi se odrazilo u vidu uvođenja takse prekoračenja CO2.

Digitalni atlas klime

Važno je napomenuti da Srbija poseduje Digitalni atlas klime. Sadržaj svih klimatskih podataka koji procenjuju nivo ugroženosti i rizika, ali i plan i program prilagodljivosti na klimatske turbulencije i potencijalne izmene na brojnim nivoima zelene agende. Ovde ljudi mogu imati uvid u temperaturne promene, kao i nivo suša, toplotnih talasa i izgled u budućnost (ukoliko se ne preuzmu neophodne mere).

Kako zaustaviti klimatske promene?

Podaci govore da do 1990. godine bilo je zabeleženo 20 do 30 tropskih dana u godini, kao i malo više od 2 % ekstremnih padavina. Zabeležen je samo jedan toplotni talas na godišnjem nivou. U poređenju sa ovim informacijama do 2020. godine usled klimatskih promena, došlo je do alarmantnih promena kao su 4 toplotna talasa na godišnjem nivou, prisustva i do 50 tropskih dana u toku jedne godine i ogromno povećanje ekstremnih padavina, koje iznose između 5 i 6 %.

Sve ove promene utiču na kvalitet čovekovog svakodnevnog života, na sredinu i ukoliko pre pristupimo ovom problemu, to će biti više prilika da zaštitimo našu životnu sredinu i sačuvamo našu planetu.

System change
Autor teksta: rada
Pogledajte još: