Skoro svaka zemlja na svetu se usaglasila o “nezavisnosti od fosilnih goriva” – glavnog pokretača klimatskih promena – na klimatskom samitu COP28 u Dubaiju. 2023. godina je obeležena kao godina dogovora i međunarodnih klimatskih pregovora. Izvedena je prva “globalna procena” kako bi zemlje mogle ubrzati svoje delovanje i akcije vezane za nezavisnost od fosilnih goriva a samim tim i ispunile ciljeve Pariškog sporazuma.
Izazovi i diskusije na samitu COP28
Usled nedostatka jasnog poziva na postepeno ukidanje goriva u ovoj deceniji, mnoge države su napustile pregovore i izrazile nezadovoljstvo. Takođe još jedan od razloga nezadovoljstva je i nastavak proizvodnje i potrošnje uglja, nafte i gasa. Postajali su i pregovori oko ranog pokretanja fonda za plaćanje šteta i gubitaka izazvanih klimatskih promena, ali zemlje u razvoju su iskazale svoje nezadovoljstvo zbog nedostataka novih finansijskih obaveza koje bi poboljšale proces tranzicije na alternativne izvore zarad prilagođavanja klimatskim uslovima.
Još jedan izazov je bilo i odobravanje ekstrakcija fosilnih goriva u razvijenim zemljama kao što su SAD i Velika Britanija. Naime, postoji nedostatak jasne diferencijacije i procene ko bi trebalo da najbrže pristupi ovim promenama i udalji se od fosilnih goriva.
Početak kraja CO2
COP-28 je takođe obuhvatio temu povećanja tri puta kapaciteta obnovljive energije i uvećanje poboljšanja energetske efikasnosti i ciljeva predviđeni za godinu 2030. Tokom zatvaranja konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28), signaliziran je sporazum pod nazivom “početak kraja” ere fosilnih goriva i postavljena je osnova za brzu, ravnomernu i pravičnu tranziciju kroz pojačano finansiranje i implementaciju novih alternativnih izvora energije.
Tokom večeri skoro 200 stranaka se okupilo u Dubaiju sa ciljem da se sprovede prva “globalna procena“ gde je istaknuto zalaganje za klimatske akcije koje bi najbolje bilo da se sprovede pre kraja decenije.
Postavljeni ciljevi samita COP28
Sveobuhvatni cilj je globalni ograničenje temperature od 1,5°C kao održavanje tog cilja u budućnosti.
Postoje i kratkoročni planovi, gde se javlja podsticaj za celokupnu ekonomiju što uključuje pokriće gasove staklene bašte i ostali nacionalno određeni doprinosi. Takav plan bi trebalo da potpuno prevlada do 2025. godine
Napredak je postignut u vidu fondova nakon donete odluke koji iznose više od 700 miliona dolara. Sektor UN za smanjenje rizika od katastrofa i sektor UN za projekte će omogućiti tehničku pomoć zemljama u razvoju koje su posebno podložne i osetljive na nepovoljne efekte izazvane klimatskim promenama.
Podržana je inicijativa Globalnog cilja o adaptaciji (GGA) i njihovim okvirima, gde postoji pristup identifikaciji gde svet treba da stigne i koliko je potrebno doći do optimalnog rešenja kako bi bio otporan na uticaje promenljive klime. Tu spada i procena napora koji zemlje ulažu.
GGA
Okviri GGA se održavaju od strane globalnog konsenzusa vezano za ciljeve adaptacije i potrebe za finansijskim, tehnološkim i ostalim vidom podrške kako bi se sprovele promene.
Ekonomija i klimatske promene na samitu COP28
Povećanje klimatskog finansiranja je bilo u centru pažnje konferencije. Zeleni klimatski fond (GCF) dobio je podsticaj za svoje drugo popunjavanje sa šest zemalja koje bi se obavezale na nove fondove na ovom samitu, sa očekivanjima u vidu doprinosa koji iznose i neverovatnih 12,8 milijardi dolara od strane 31 zemlje.
Dodatno je najavljeno osam donatorskih vlada koje će ispunjavati obaveze prema Fondu za najmanje ekonomski razvijene zemlje u iznosu od 174 miliona dolara. Da bi ovakva finansiranja bila moguća, prema globalnim procenama potrebno je reformisanje finansijske arhitekture i ubrzanje uspostavljanja novih i inovativnih izvora finansiranja.
