Search
Close this search box.
congress

Objekat inspirisan travom: Georgica Cove

eko

U Amagansetu, gradiću na njujorškom Long Ajlendu, supružnici srednjih godina pronašli su parcelu na koju su planirali da smeste svoju kuću iz snova – tako je nastala kuća koja prisno korespondira sa zatečenom prirodom, kao i sa lokalnom graditeljskom tradicijom.

Octothorpe House: Eko kuća u pustinji

Octothorpe House 08

Objekat je u potpunosti izgrađen od drveta. Korišćen je tzv. CLT (Cross Laminated Timber) kao ekološki održiv i tehnološki napredan metod izgradnje zasnovan na unakrsnoj konstrukciji od lameliranog drveta.

Casa Rio

1

Jezgro projekta i osnovni koncept za njegov razvoj proizlaze iz prethodnog postojanja tri manje kuće, na kojima se pojavljuje podeljeni program u zavisnosti od njihove potrebe. Arhitekta zadržava staru, originalnu strukturu, i odlučuje se da tri volumena objedini betonskom pločom – zidom koji u središtu kompozicije formira centralnu terasu. Ova terasa omogućava impozantan ulazak prirodne svetlosti u objekat, a istovremeno predstavlja zeleni krov prizemlja.

Lou Estela

1 (2)

Obronci Pijemontskih Alpa, karakteristični po gustim kestenovim šumama, čuvaju autentičnu staru arhitekturu metata – planinskih kamenih koliba namenjenih za skladištenje i sušenje kestenja.  Danas mahom napuštene i oronule, metate su svedoci jednog minulog vremena i tradicionalnog uzgajanja kestena. Jedna od njih smeštena u podnožju planine Kuneo, revitalizovana je na interesantan način, čime ne samo da joj je vraćen život, već je i prevazišla svoju osnovnu namenu postavši aktivna porodična kuća.

Skromnost nasuprot luksuzu

ARHITEKTONSKA KONCEPCIJA BIROA MACKAY-LYONS SWEETAPPLE POZNATA JE PO TOME ŠTO SE OSLANJA NA REGIONALNU GRAĐEVINSKU PRAKSU, UPOTREBU LOKALNIH MATERIJALA I POŠTOVANJE LOKALNE KLIME I PEJZAŽA KAO POLAZNIH TAČAKA. KRAJNJI PRODUKT JE SAVREMENA ARHITEKTURA KOJA JE INTERAKTIVNA I IZRAŽAVA ARHETIPSKE KVALITETE I UNIVERZALNU REZONANCU. SVI NAVEDENI POSTULATI UTKANI SU VRLO JASNO U OVAJ PLANINSKI PROJEKAT.

Kuća V

Kuća V locirana je na periferiji Bratislave i predstavlja objekat vredan pažnje upravo zbog vanrednog stepena jednostavnosti. Linearne kompozicije i svedene bele fasade koje natkriljuje metalni dvovodni krov, reinterpretiraju tradicionalni tip objekta koji je tipičan za periferiju slovačkih gradova.

Kuća V izgrađena je na mestu stare seoske kuće i kao takva inicirala je odluku da tradicionalno zidanje opekom pruži glavni izraz enterijeru i evocira duh starog i lokalnog. Čak i funkcionalna podela inspirisana je tradicijom – trodelnom slovačkom kućom. Centralni prostor nove kuće postaje takozvani ‘pitvor’ – prednja sala kuće orijentisana na baštu, koja je u takvoj postavci njen neodvojivi deo. Značajan strukturni element je koncepcija krovne konstrukcije, u kojoj se omogućava prodor istočnog svetla kroz svetlarnike i time poštuje celovito sagledavanje krovne mase iz vrta.
S obzirom da Kuća V zamenjuje objekat koji je na tom mestu sagrađen pre skoro 80 ​​godina, ali je vremenom potpuno propao, odlučeno je da se umesto rekonstrukcije primeni demontaža. Stari objekat je srušen sa velikom pažnjom, ciglu po ciglu, a celokupan ‘zdravi’ materijal ugrađen je u novi enterijer. Tako unutrašnjost kuće predstavlja svojevrsni istorijski zapis duha mesta, ali stilom i izrazom upućuje na ruralno i tradicionalno, ne skrivajući zub vremena na istrošenim ciglama. 

U novoj kući, čija je površina 185 m2 živi mlada četvoročlana porodica. Kuća je prizemna, sa linearnim rasporedom masa i savremenim dvovodnim krovom od titan-cinka. Sve to oponaša stil tradicionalnih zgrada koje se sreću na periferiji glavnog grada Slovačke. Na samoj fasadi, koja je neodoljivo jednostavna, glatka i bela, postoje velike površine u staklenom zidu-zavesi, sa ciljem korespondiranja i nadovezivanja na spoljašnjost i vrt. 
Stare cigle, u perfektnoj završnoj obradi, pokrivaju periferne zidove dnevnog boravka koji je koncipiran kao open-space i leži u centru kuće. Kuhinja je na začelju ovog prostora, usidrena ogromnim čeličnim ostrvom za potrebe obedovanja. Odmah iza, smešten ispod nosača izloženog drvenog plafona, nalazi se duhovito osmišljena ostava za hranu i kuhinjski pribor. Ovaj hrastov ormar takođe skriva i blok prostorija za pranje. Krećući se prema sredini kuće, nailazimo na trpezariju markiranu velikim jednostavnim drvenim stolom. Zatim je tu prostor za sedenje odeven u meki beli nameštaj. Paleta dekora postoji, ali je minimalistička – čine je umetnička dela u štafelajnoj formi i instalacije. Na oba boka kuće smeštene su spavaće sobe, i to na jednom za roditelje, a na drugom za decu. Jedna od dečjih spavaćih soba nalazi se u prizemlju, dok je druga u dva nivoa – na dnu se nalazi mali prostor za igru u kompletu sa ljuljaškom i stolom, dok krevet leži na poluspratu i zaštićen je mrežom, u stilu popularnih dečjih igraonica. 

Dvorište, osim što se može pohvaliti lepo osmišljenim zelenilom, sadrži i prostrani bazen, koji je takođe saglediv iz kuće. Jedna duža fasada ima oblogu od stare opeke, čime se koketno mešaju principi materijalizacije enterijera i eksterijera. Zidne površine od opeke nastavljaju se u glavnoj spavaćoj sobi, isto kao i široke vizure na vrt i prirodu, bez obzira što je reč o intimnim prostorima, koji po stereotipnoj definiciji treba da budu introvertni. Cigle ima čak i u kupatilu, koje je najekspresivniji primer brutalizma u čitavom projektu.
Za izradu mobilijara korišćeno je hrastovo drvo. Mobilijar je malobrojan i dizajniran od strane autora iz studija Martina Skočeka. Još jednom apostrofirana jednostavnost, kao i princip ‘potrebnog i dovoljnog’, odnosno Misove krilatice ‘Manje je više’, inaugurišu ovaj projekat kao pobedu duhovnog nad trošnim i trijumf eko-svesti nad tekovinama materijalne civilizacije.
ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ