6. međunarodna manifestacija i kongres “Održiva arhitektura – Energetska efikasnost”
“Održiva arhitektura – Energetska efikasnost”, šesti međunarodni kongres, održan je u zgradi Jugoslovenske kinoteke u Beogradu. Ovaj kongres obuhvatio je značajne teme sa fokusom na održivi, ekološki i energetski efikasan pristup u arhitekturi uz upotrebu obnovljivih izvora energije, odgovarajućih materijala, savremenih tehnologija i sistema građenja.
Poziv za prijavu ideja za zelenu tranziciju
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji pozvao je danas organizacije i institucije da predlože inovativna poslovna rešenja za zelenu tranziciju.
Novi sistem za čišćenje okeana
Holandski projekat čišćenja mora i okeana Ocean Cleanup nedavno je sproveo veliku ekspediciju da testira svoj novi sistem za čišćenje okeana.
66. Međunarodni beogradski sajam knjiga
66. Međunarodni beogradski sajam knjiga, najreprezentativnija književna manifestacija u ovom delu Evrope, počeo je sa radom u subotu 21. oktobra 2023. godine
Festival Dani ORISA 23
23. izdanje Festival Dani Orisa, međunarodni arhitektonski simpozijum, će se održati 3-4. 11. 2023. u Koncertnoj dvorani Vatroslava Lisinskog u Zagrebu.
Sajam nameštaja – ove jeseni u novom terminu
Ove godine u novom terminu, 59. Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije (UFI) održaće se, od 6. do 11. oktobra 2023. godine na Beogradskom sajmu, istovremeno sa 59. Međunarodnim sajmom mašina i alata za drvnu industriju koji traje dan kraće, od 6. do 10. oktobra.
Plan for culture
Oris Kuća arhitekture gradi portal Plan for culture kao zajednički kalendar svih događanja na području arhitekture, kulture, umjetnosti i dizajna. Želja nam je bolja promocija kulturnih i umjetničkih događanja te
Novi poziv za mlade balkanske dizajnere: “Ovde i sada”
Kulturno udruženje Mikser iz Beograda uz podršku NUNC proizvođača nameštaja iz Slavonije (Hrvatska) pokreće specijalno izdanje takmičenja regionalne platfrome Mladih balkanskih dizajnera,
20 godina ALUMIL-a
Kompanija Alumil proslavila je 12. septembra dvadesetogodišnjicu proizvodnje u Srbiji, korporativnom proslavom sa predstavnicama ambasade Grčke i Kipra, mnogobrojnim klijentima i prijateljima kompanije.
Grafike iz prošlih era i estetika pedesetih
Mater potiče od reči “materija” i ima za cilj da odrazi način na koji je zemlja koristila tu materiju da stvori osnovu pločice.
Kako će “Metod jednog sata” promeniti način na koji čistite kuću
Metod jednog sata je jednostavna i efikasna strategija koja podrazumeva da svaki dan provedete sat vremena čisteći ili sređujući određeno mesto u svom domu, ili onoliko koliko možete u tom vremenskom periodu.
Zašto se dešava da ne možete da odvojite čep od ambalaže?
Ovo je rezultat direktive Evropske unije usmerene na recikliranje veće količine plastike nego do sada. Iako je direktiva donesena još 2019. godine, njeni propisi će se potpuno primeniti tek u decembru 2024. godine.
Srbija izabrana za domaćina renomirane Međunarodne izložbe EXPO2027
Srbija je pobedila u sva četiri kruga glasanja na Generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) u kojima je imala najveći broj glasova, a u poslednjem krugu jedini protivkandidat je bila Španija. Srbija je bila jedna od pet kandidata pored SAD, Tajlanda, Španije i Argentine. Srbija je imala posebnu prezentaciju. Tokom glasanja podršku delegaciji Srbije […]
Sajam gradjevinarstva 2023. u aprilu na Beogradskom sajmu
Građevinska delatnost, jedna od najvažnijih grana domaće privrede, povezana je sa više od 30 privrednih delatnosti, čije proizvode koristi ili kao sredstvo za rad, ili materijal za izgradnju i ugradnju u građevinske objekte, te se građevinska industrija visoko kotira u privredi Republike Srbije u poslednjih nekoliko decenija, i beleži konstantan rast.
Vila Mandra
VILA „MANDRA“ SLAVI SAVREMENI ŽIVOT, A UPUĆENOST NA TRADICIJU I PRIRODU OMOGUĆAVAJU JOJ DA TO ČINI SPONTANO I MIRNO. JEDNOSTAVNOST KAO GLAVNI I JEDINI PRINCIP NJENE ARHITEKTURE PREDOČAVA NAM NOVO LICE LUKSUZA.
Spojiti u arhitekturi drevno i savremeno, neodvojivo je povezano sa bekstvom od civilizacije. Pusto ostrvo ili teško pristupačan predeo, pružaju najzahvalniju priliku za ovako nešto. Međutim, kada bekstvo od civilizacije ne podrazumeva i bekstvo od ljudi, čovek je vođen stvaranjem životnog prostora koji je izrazito „socijalan“ i predstavlja humanu oazu u divljem odredištu.
Padina brda Aleomandra na kikladskom ostrvu Mikonosu bila je odredište mladog bračnog para, koji je tu zaželeo svoju kuću za odmor namenjenu aktivnom društvenom životu. Njihova vila Mandra koncipirana je tako da je vizuelno intimizirana u ambijentu, i gleda pravo na more i zalazak sunca nad susednim ostrvom Delos. Ona sadrži čak sa 6 spavaćih soba, namenjenih porodici i prijateljima, čije okupljanje je predviđeno u prostranim, neprekinutim dnevnim odajama. Prisna veza između spoljašnosti i unutrašnjosti, odnosno, gotovo izbrisane granice među njima, impliciraju na prirodu kao neodvojiv deo čovekove ličnosti i života. U svom mediteranskom izobilju priroda se slavi i u okućnici, u obliku pažljivo i smisleno uređene bašte.
LUKSUZ OVE VILE OGLEDA SE U BOGATSTVU VAZDUHOM I SVETLOŠĆU, I PREIMUĆSTVOM DODIRA SA ZEMLJOM I KAMENOM. PRISNA VEZA IZMEĐU SPOLJA I IZNUTRA, ODNOSNO GOTOVO IZBRISANE GRANICE MEĐU NJIMA, IMPLICIRAJU NA PRIRODU KAO NEODVOJIV DEO ČOVEKOVE LIČNOSTI I ŽIVOTA.
Vila „Mandra“ je nedvosmisleno luksuzna, ali njen luksuz nema uobičajenu formu i materijalizaciju. Ovde ne možemo sresti „nouveau riche“ atribute, skupocene i retke materijale, bogatu opremljenost, pokućstvo vezano za komfor. Luksuz ove vile ogleda se u bogatstvu vazduhom i svetlošću, i preimućstvom dodira sa zemljom i kamenom. Prostor koji doživljavamo boraveći u njoj ima, tako, direktan dodir sa sva četiri elementa kosmosa, i mi smo svesni njegove neograničenosti i neskučenosti. Arhitekturom kuće vešto je izbegnuta zamka da vlasnik gospodari prostorom.
Koncept vile je takav da omogućava stanarima da uživaju napolju tokom celog dana, i pored intenzivne letnje klime. Prostrana pergola inkorporirana je između dva bela kubusa, stvarajući fluidnu vezu sa dnevnim boravkom i kuhinjom. U eksterijeru dominira kamen, u najrazličitijem vidu primene (maestralno zanatski odrađeni suvi zid, monoliti iskopani na samom terenu i ugrađeni u konstrukciju na svom autentičnom mestu), ali uglavnom lokalnog porekla. Paletu tradicionalnih materijala upotpunjuju kreč i drvo. Aplikacija i završna besprekorna (isključivo ručna) obrada sva tri pomenuta materijala zasniva se strogo na savremenosti, čime je ostvarena željena veza sa istorijom i sadašnjim trenutkom. U svojoj suštini, vila slavi savremeni život, a upućenost na tradiciju i prirodu omogućavaju joj da to čini spontano i mirno.
U kući caruje jednostavnost. Takođe i prirodnost. Jednostavni beli volumeni, izostanak svake boje osim zemljanih tonova, ravni kameni zidovi i lagana pergola od lokalnog kestena, izvajani su sa velikom lakoćom u pejzažu. Nepretencioznost forme i kompozicije, orijentisanost na svakodnevni život i upućenost na prirodu, predstavljaju tri stožera svojevrsnog, novog luksuza koji sebi ova vila dopušta. //
-ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ u EKO KUĆI No41
Kuća je utopljena u pejzaž prevashodno svojom kaskadnom konstitucijom.
Prostrani spoljašnji zidovi izgrađeni su ručno, u maestralnoj tehnici suve gradnje. Savršeno glatki i zaobljeni, simbolizuju kuću kao ukroćen „oblutak“ prirode.
Silva House – Višeznačnost pojma svetlosti u arhitekturi
STALNA PROMENLJIVOST ODNOSA SVETLOSTI I SENKE DETERMINIŠE DINAMIČAN I INTRIGANTAN PROSTOR PRUŽAJUĆI NEVEROVATNO SENZUALNO ISKUSTVO INTENZIVNIH ODNOSA I KONTRASTA, ŠTO OBJEKTU DAJE PROŠIRENO ZNAČENJE I UVODI MOMENAT TRANSCEDENTALNOG.
Projekat porodične kuće Silva u Brazilu ističe smisaonost arhitektonskog stvaralaštva u sveopštem savremenom haosu, jer se ne pokorava površnom i trenutnom već uspostavljanjem mere kroz ideju i formu stvara kompozicioni red i harmoniju. Kuća je izgrađena na parceli površine oko 1.800 m2 pravougaonog oblika koja se odlikuje velikom zaravni i blagim nagibom, sa autohtonom šumom u pozadini. Objekat pokušava da nadvlada primitivizam savremenog doba tražeći izlaz u energiji stvaralaštva istovremenom nadgradnjom i razgradnjom kompozicije i inventivnim spajanjem materijala i oblika sa višeslojnim pojmom svetlosti, čuvajući autentičnost ideje i njenu nepromenjenu suštinu.
Kameni zidovi, pored estetske važnosti, imaju i psihološku konotaciju jer predstavljaju sigurnost
Ono što ostavlja najjači utisak svakako je prizma zastakljenog gornjeg sprata okružena izdubljenom drvenom opnom, koja se u pojedinim delovima pomera napred i zajedno sa staklenim panelima formira privatne terase . Ova drvena opna reinvencija je mašrabija (drveni zastori koji propuštaju svetlost, arapska arhitektura), i elemenata tradicionalne japanske arhitekture. Praznine i pukotine omogućavaju okolnoj atmosferi da se uvuče u svaki delić unutrašnjeg prostora. Zastori primenjeni na fasadi ovog objekta otelotvorenje su poetike prostora. Oni uvode korisnika u jedan tajnovit i neverovatan svet obogaćen bezvremenošću i daju mu novu dimenziju i vrednost koja nije upotrebna već nematerijalna- duhovna i humana. Sve to je postignuto zahvaljujući osvetljenju kao centralnom motivu arhitektonske kompozicije, kojim su determinisani mistični i sugestivni ambijenti koji pozivaju na promišljanje i inteziviraju meditativni doživljaj.
ZASTORI PRIMENJENI NA FASADI OVOG OBJEKTA OTELOTVORENJE SU POETIKE PROSTORA. ONI UVODE KORISNIKA U JEDAN TAJNOVIT I NEVEROVATAN SVET OBOGAĆEN BEZVREMENOŠĆU I DAJU MU NOVU DIMENZIJU I VREDNOST KOJA NIJE UPOTREBNA VEĆ NEMATERIJALNA- DUHOVNA I HUMANA.
Ovaj projekat je, pored uobičajenih, imao niz veoma specifičnih zahteva u pogledu dimenzija i proporcija svakog od glavnih prostora kuće, budući da je klijent već imao na umu mnogo unapred definisanih zadataka. Kuća je organizovana od ulice do zadnjeg dela parcele kao veliki kontinuirani plan, u kome se prostori pretaču jedan u drugi. Bočni delovi zemljišta su iskopani kako bi se omogućio pristup garaži i sekundarnim delovima rezidencije. Prednja fasada je okrenuta ka istoku, a fasada bazena prema zapadu, što garantuje rezidenciji adekvatnu solarnu orijentaciju. Sve sobe gledaju na istok, osim glavne spavaće sobe, koja gleda na šumu na zapadu. Prostor je u najvećoj meri lišen pregrada i ograničenja, ređanjem različitih i srodnih funkcija unutar jedne celine koja govori sopstvenim jezikom i nosi sa sobom čitavu priču koja u korisniku budi osećaj balansa i spokoja.
Čelična konstrukcija bila je najpogodnija tehnika za željeni rezultat, uglavnom zbog svojih tanjih proporcija od armiranog betona, pružajući veću lakoću i transparentnost celini. Veliki paneli, strukturirani od samog stakla, izgledaju potpuno transparentno i omogućavaju otvaranje velikih raspona. Laminirano i kompozitno staklo različitih debljina, upotpunjeno najsavremenijim zaptivačima, garantuje savršenu toplotnu i zvučnu izolaciju u skladu sa energetskim zahtevima.
U enterijeru ostajemo zavedeni odnosom jednostavne forme naspram ekspresivnog osvetljenja, jer je ambijent arhitektonskog prostora pažljivim promišljanjem svetlosti kao teme doveden na transcedentalan nivo. Dominiraju prirodni materijali, pre svega drvo, a centralno mesto u enterijeru zauzima spiralno stepenište koje daje poetičnu notu rigidnoj geometriji. Različiti oblici teksture- glatkoća, hrapavost , toplota, tvrdoća – multipliciraju doživljaj prostora vodeći računa da se ne razbije celovitost.// -ek Vesna Ravić
Spiralno stepenište koje daje poetičnu notu rigidnoj geometriji
Farmhouse
PROJEKAT „FARMHOUSE“ POLJSKOG STUDIJA „BXB“ NASTAO JE KAO MODERNA I SPECIFIČNA TRANSFORMACIJA LOKACIJE GDE JE NEKADA EGZISTIRALA SEOSKA KUĆA SA ŠTALOM. NOVI OBJEKAT, USLOŽNJENE FUNKCIJE I RAZVIJENE SAMOSVESTI, SVEDOČI O NOVIM MOGUĆNOSTIMA I CILJEVIMA REKONSTRUKTIVNE ARHITEKTURE.
Poljski arhitektonski studio „BXB“ ideološki pripada sve raširenijoj struji graditeljstva kao spoja tradicionalnog i modernog. Ova kombinacija dala je u 21. veku izuzetno zanimljive dizajnerske oblike, koji su danas nezaobilazna tačka arhitektonske evolucije. Arhitekti ovog studija veruju da otvorenost prema nasleđu i tradiciji omogućava otkrivanje kreativnog bogatstva, i da takvo kreiranje prostora daje objektima trajnost i bezvremenost. „Farmhouse“ je projekat definisan kao transformacija istorijskog imanja, dotrajalog i spremnog za rušenje, u stambeni objekat specifične retorike i estetike. Pre svega, to je dinamičan prostor koji ukazuje ne samo na dinamiku savremenog života, već i sve neophodnosti koje on nosi – poštovanje zatečenog i tradicije, kompleksnost funkcionalnosti i neprikosnovenost ambijenta.
Pet prostornih celina „Farmhouse“-a, koje neskriveno asociraju na štale kao svoju preteču, međusobno je povezano u organski oblik nalik cvastu. Ovaj oblik nije konačan, i u svojoj kompoziciji ima otvorene mogućnosti za proširenjem i kreativnim dogradnjama. Definisan je naizgled nasumično, a zapravo konstitucijom terena, vizurama okolnog pejzaža i kretanjem sunca. Postojeće zelenilo je brižno sačuvano, kao i nepretenciozan karakter seoske kuće. Prva jedinica predstavlja modernu garažu, i osim te primarne ima i ulogu „tampon zone“ koji odvaja kuću od puta. Peta, odnosno poslednja jedinica, obuhvata prostran dnevni boravak prisno povezan sa prirodom, i postavljena je tačno na mestu gde je nekada bila štala. Otud i koncept njene „daščaste“ materijalizacije fasade. Odmah do nje je kuhinja. Centralni korpus predstavlja zapravo dve „srasle“ jedinice namenjene spavaćim, dečijim i radnim sobama.
Iako su deo jedne celine, svaki od pet objekata je drugačiji, osoben, specifičan. Ne samo što je to uslovila funkcionalnost, već je i autor svesno pristupio konceptu neuniformnosti odnosno raznolikosti. Svaka jedinica ima drugačiju formu, volumetriju, teksturu obrade drvene fasade, vizuru koja se pruža sa glavnog prozora. No, zajedničko im je da kroz svoju materijalizaciju zapravo negiraju istu, bilo kroz obilato korišćenje staklenih korpusa fasada, bilo kroz perforirane, treperave teksture drvenih fasada.
Na najvećoj jedinici, dnevnoj sobi, arhitektura polazi od memorije štale, stilizujući je i pr opuštajući kroz moderni vokabular. Na taj način dobijen je prostor koji je rafiniran i čist do te mer e da u njemu egzistiraju samo vazduh i drvo. Drvo je dato u nekoliko vidova materijalizacije: puno, perforirano odnosno ritmički ustrojeno, i prazno odnosno kao neutralni stakleni medij.
PROJEKAT „FARMHOUSE“ NASTAO JE NA LISTU PAPIRA, ALI JE ISTOVREMENO RAĐEN I KOMPJUTERSKI MODEL. DA BI AUTORI BILI POTPUNO SIGURNI U SVOJU VIZIJU, NA KRAJU JE NAPRAVLJENA I FIZIČKI MODEL – MAKETA. ZAHVALJUJUĆI SVEMU TOME, U POTPUNOSTI JE ISKORIŠĆENA MOGUĆNOST PERCEPCIJE BUDUĆEG PROSTORA, KAO I KREATIVNOST TOKOM OSMIŠLJAVANJA,
Kuća po svojoj celokupnoj filozofiji pripada održivom razvoju. Njena arhitektura je svesno takva da se harmonično inkorporira u prirodu, uz neprikosnoven respekt prema vrednom i lepom pejzažu. U tom cilju projektovana je ispratna pasarela kojom se prilazi kući, ali i uživa u krošnjama drveća. Otvorenost prema jezeru, zelenilu i brezovoj šumici vidljiva jei u dispoziciji, kao i u ustrojstvu fasada – velike staklene površine date su kao autorska interpretacija korbizijanskih trakastih prozora. Međutim, u kreiranju staklenih zidova-zavesa vodilo se računa o igri svetlosti i senke, i zasenčenju od zelenila, pa prostori tokom letnjih dana ne dopuštaju prekomerno zagrevanje i osunčanost.
Zahvaljujući svemu tome, u potpunosti je iskorišćena mogućnost percepcije budućeg prostora, kao i kreativnost tokom osmišljavanja, iskorišćavanja i konačnog definisanja prostora. Tri pomenuta načina projektovanja bila su nezaobilazan alat i za ono što je usledilo kasnije – inženjersko projektovanje i elaborati statike i konstrukcije.
Poduhvat, kao istraživački akt odnosa čoveka i prirode u kontekstu lokaliteta, istorije i tradicije, potencira sve pozitivne dobijene rezultate, i neguje kreativan, antidogmatski pristup arhitekturi. Krajnji cilj je sjedinjenje čoveka sa prirodom i nastavak egzistiranja duha mesta. No, u svakom svom korpusu objekat je svestan trenutka svog nastanka i svoje nove svrhe.
Projekt „Farmhouse“ krasi još jedna osobenost. On je primer novog pravca rekonstruktivne arhitekture, i otvara potpuno novo poimanje rekonstrukcije kao arhitektonske teme. Shodno tome, karakterišu ga nedoslovnost, otklon od ponavljanja „pro forme“, kreativni, a ne stereotipni pristup obnovi. Dat kao transparentno, treperavo prostorno tkivo, on se suptilno prožima sa ambijentom, bez ikakve želje da ga ukroti ili da dominira. //
ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ
Na objektu su prisutna samo tri kolorišta tona: crni, beli i prirodni ton materijala. Odsustvom kolorita obezbeđen je suveren unos prirode u kuću.
Otvaranjem velikih kliznih vratakuhinja i dnevni boravak postaju i fizički povezani.
41. letnja škola arhitekture
Dear students, You can enroll in the elective course Tradition, creativity and sustainability in the next semester of the academic year 2022/2023.
Trebinje
TREBINJCI GDJE GOD BILI NOSE GRAD U SRCU. PRAVOG TREBINJCA MOŽETE DA PREPOZNATE UKOLIKO VAM TAČNO ODGOVORI NA PITANJE: „KOLIKO SE PLATANA NALAZI U CENTRU GRADA?” ZA HERCEGOVCE SE TVRDI DA PREDSTAVLJAJU EKSTREMNO VISOKE LJUDE I DA SU MEĐU NAJVIŠIMA NA SVETU. HERCEGOVINA JE ZEMLJA SUNCA I KAMENA, ALI NA TOM KAMENU RASTE POSEBNO BILJE I STIČE SE UTISAK DA JE SVE LEKOVITO.
TAMO SE ŽIVI KAO NA MORU ALI NIJE OBEŠČAŠĆENO TURIZMOM KAO MORE.
Jednom je neko za Trebinje rekao: “Sve je naslikano, samo treba da se uokviri”, što dovoljno govori koliko je Trebinje lep grad. Za Trebinje kažu da je grad sunca i kamena. Dodaćemo i da je grad vina, platana, sportista i glumaca, ljubaznih stanovnika i prijatne klime.
Prvi put se spominje u 10. veku pod nazivom Tribunija, koji se kasnije promenio u Travunija, a današnji naziv potiče iz 16. veka. U vreme uspona srednjevekovnih država sa ovih prostora i u tursko doba, Trebinje je bilo glavno odmaralište i stanica karavana koji su išli iz Dubrovnika za Bosnu i Srbiju. U srednjem veku, nepunih 200 godina, Trebinje je bilo pod vlašću Nemanjića, a zatim pod upravom bosanskog kralja Tvrtka Kotromanića. Do dolaska turske okupacije vladari su bili Kosače, kao i u ostatku Hercegovine. U 17. veku bilo je središte kapetanije. U vreme Austrougarske ovaj grad je važan vojni centar opasan brojnim tvrđavama po okolnim visovima, koje i danas dominiraju ovdašnjim pejzažima
Trebinjci gdje god bili nose grad u srcu. Pravog Trebinjca možete da prepoznate ukoliko vam tačno odgovori na pitanje: „Koliko se platana nalazi u centru grada?” Upravo se u hladu tih 16 stabala starih više od veka možete odmoriti i osvježiti uz kafu ili druge napitke. Nakon odmora i okrepljenja pod stoletnim platanima, možete krenuti u razgledanje grada
Stari grad ili Kastel, potiče iz turskog perioda, smešten na desnoj obali Trebišnjice, prepun malih ugostiteljskih objekata, prodavnica suvenira… Najveća građevina među zidinama Starog grada je Muzej Hercegovine – nekada austro-ugarska kasarna, danas muzej sa etnološkom, arheološkom, Dučićevom postavkom, galerijama slika… Za vreme Osman-paše Resulbegovića u starom gradu Kastelu izgrađene su i dve džamije, i to Carska i Džamija Osman-paše Resulbegovića, koja je dovršena 1729. godine, za koje postoji legenda da kad je Osman-paša napravio džamiju koja je bila veća i ljepša od Carske, dobio poziv od cara u Carigrad gdje ga je car dao pogubiti. Car nije dozvoljavao da iko napravi nešto veće i lepše od onoga što je sam dao napraviti. Nešto dalje od džamije u kamenom zidu, na drvenim dvokrilnim vratima, ukucana je plava pločica s brojem 117. U pukotine zida su se zavukle žilice vinove loze, a ispod je kamenom oivičena drvena klupa. Levo se nalazi tabla na kojoj piše “ranjeni orao”, a ispod krupnim slovima “Anđelkina kapija”. Desno, nacrtana dama sa šeširom. Ovdje je, gledaoci pamte, ili sada gledaju reprizu, sniman deo serije “Ranjeni orao”.
Na zidinama starog grada nalazi se statua Jelene Anžujske prve srpske kraljice, svetiteljke koja je imala svoj dvor u blizini Trebinja.
U blizini se nalazi Dučićev park iz 30-ih godina 20 veka. Park je bio omiljeno mjesto pesnika gdje je on provodio dosta vremena. U pesnikovim beleškama je zapisano da je zakupio brod zimzelenog rastinja, koji je poslao iz Italije u Trebinje da bi se dopunjavale postojeće i stvarale nove površine u parku. Njegova želja je bila da od Trebinja napravi mali “cvetni trg”. U parku su smešteni Hram Svetog Preobraženja, monumentalnog izgleda s početka 20. veka, Dom kulture, spomenik iz Drugog svetskog rata, fontana ljubavi (Kupidon na delfinu), Lavovi čuvari parka koje je Dučić poklonio svom gradu, a tik pored njih se nalazi spomenik Jovanu Dučiću, trebinjskom pesniku i diplomati. Naspram njega spomenik Njegošu (prvi spomenik u svetu posvećen Njegošu) koji je Dučić poklonio svom gradu iz poštovanja prema pesniku i vladici Petru Petroviću Njegošu. Ovaj trg se zbog toga naziva “Trg pjesnika”.
,,TREBINJE NIJE NI SELO NI METROPOLA. ONO JE METAFORA, SAN! ONO JE JEDNA SVETLA TAČKA U ŽIVOTU HERCEGOVACA, ONO JE MESTO KOJE SANJAJU DA ĆE SE U NJEMU NASTANITI ONDA KADA BUDU OSTARELI. TREBINJE JE MEDITERAN, JER DOK U NJEMU SEDITE I GLEDATE VRHOVE ČEMPRESA, OSEĆATE DA JE MORE IZA BRDA… TAMO SE ŽIVI KAO NA MORU ALI NIJE OBEŠČAŠĆENO TURIZMOM KAO MORE.”
MOMO KAPOR
HERCEGOVINA
Srce mi udara kao ludo dok se vozim prema plavičastim brdima u daljini . Što dalje od losiona za negu kože! U Hercegovinu! Mali smo narod, ali smo dobro raspoređeni. Ima nas svuda. Hercegovina nije mogla da ishrani sve Hercegovce, pa ih je poslala u svet. Niko se nije tamo izgubio. Кad god se sretnemo, oči nam se nekako zacakle i zasuze čim izgovorimo svoja prezimena. To je zbog toga što smo mnogo patili, pa nam drago što smo ipak živi, da nas još ima. Prolazim kroz predele o kojima sam slušao od detinjstva: Trebinje, Mosko Ljubomir, Brani Do: evo vodenice, evo karaula, nanizanog duvana, evo zmija, evo zabrađenih starica, ruševina zaraslih u travu.
Momo Kapor
ARSLANAGIĆA MOST
Preko reke Trebišnjice se protežu mostovi – Kameni most, Andrićev, Geljev most, ali i najlepši i najstarji među njima Arslanagića (Perovića) most, zadužbina Mehmed paše Sokolovića. Naši narodi su legendama obavijali sve značajne spomenike naše istorije, a ukoliko je spomenik stariji, veći i impresivniji, to su legende brojnije. O gradnji mosta dugo se nagađalo, ko ga je i kad sagradio, pa se gradnja vezivala i za rimsko doba. O svemu tome postoje mnoge priče, koje se baziraju na legendi. Jedna kaže da je na sredini mosta bio zasvođen prostor koji su držali propeti lavovi. Po tim lavovima neki Muhafiz od grada Mičevca sinu je dao ime Arslan, te su tako i Arslanagići, ovdašnja porodica dobila prezime, a po njima je nazvano i selo i most.
U osnovi jedne od ovih legendi je fantastika u vezi sa maglovitim sećanjima na srednji vijek, a vjerovatno i na kraljicu Jelenu Anžujsku koja je neko vreme živjela u ovome kraju i na neki razorni zemljotres, možda onaj u kome je stradao Dubrovnik. Legenda kaže da je kraljica živela u selu Bogojevu, blizu izvora velike vode. Jednom ona pođe sa sinom na izvor, sin joj padne u vodu i utopi se. Žalosna i nesrećna, ona naredi da se vrelo reke začepi i da korito ostane prazno. Dođe do strašnog zemljotresa koji je trajao tri dana i konačno voda iz začepljenog vrela probi na druga dva mjesta. Jedan od novih izvora bio je u Konavlima, drugi je bio „Oko“ kod Bileće iz koga je nastala Trebišnjica. Kraljica je naredila da se izvor reke ogradi zidom, a dalje od izvora da se preko reke sagradi most, koji je kasnije prozvan Arslanagića most.
TREBINJCI SU NAJVIŠI LJUDI
Za Hercegovce se tvrdi da predstavljaju ekstremno visoke ljude i da su među najvišima na svetu. Ti gorostasi su dobrim delom svoj svakodnevni život prilagodili ogromnoj visini, pa od nje čak i žive i mnogi se okreću košarci i odbojci. Jedan od njih je i Vlade Divac, košarkaš. Još dok je bio mlad, relativno nepoznat igrač kraljevačke Sloge, Vlade Divac je jednom ispričao priču o svom poreklu: Moji su starinom iz Hercegovine. Očito da sam imao nekog pretka jakog i visokog kao div, pa otuda naše prezime – Divac.
Trebinjci su visoki ljudi, predodređeni za sport i nadasve ga vole. Odavde osim Dejana Bodiroge (košarkaški kamp u Trebinju) poreklo vode porodice Predraga Danilovića, Milana Gurovića, Vladimira Radmanovića, a i odbojkaši Saša Starović, braća Vladimir i Nikola Grbić, jesu od Grbića koji su kolonizirani u Vojvodinu.
Lista poznatih i uspešnih ličnosti koje su odrasle ili su poreklom iz ovog grada duga je pjesnik Jovan Dučić, glumci Nebojša Glogovac i Nataša Ninković, Marija Pikić, pevač Zdravko Čolić itd.
U Trebinju ne treba mudrovati jer su oni mudriji, u Ljubinju ne treba trgovati jer su oni bolji od svih. U Bileći se ne junačiti, jer su oni junaci nad junacima, a u Nevesinju ne ljudovati jer od Nevesinjaca niti je bilo, niti će biti boljih i čestitijih ljudi.
HERCEGOVAČKA GRAČANICA
Hercegovačka Gračanica, koјu јoš nazivaјu i Srpski akropolj, sagrađena je na brdu Crkvina, u istočnom delu Trebinja, odakle se širi vidik na grad Trebinje i reku Trebišnjicu. Kako potvrđuјu arheološka istraživanja, na ovom brdu јe nekada postoјala crkva. Hram Blagoveštenja Presvete Bogorodice јe sagrađen po uzoru na Kosovsku Gračanicu, zadužbinu Kralja Milutina iz 1321. godine. To јe treća kopiјa Milutinove Gračanice, јednog od naјznačaјniјih spomenika stare srpske kulture. Crkva јe građena u tipično vizantiјskom stilu, podignuta na 16 stubova i svi su kvadratnog preseka
osim јednog koјi ima kružnu osnovu, čiјa јe kamena stopa donesena iz hrama manastira Gračanice sa Kosova. Prema narodnom predanju, kamen koјi se prenosi sa ognjišta unosi duh stare kuće u novu. Pod јe kopiјa poda iz zadužbine cara Dušana, manastira Svetih Arhangela kod Prizrena.
Јovan Dučić, znameniti srpski pesnik i diplomata, sahranjen јe u hramu Hercegovačke Gračanice, poštuјući pesnikovu poslednju želju iskazanu u testamentu da se sahrani na mestu odakle se vidi njegovo rodno Trebinje. Iako јe kratko živeo u Trebinju, bio јe vezan za rodni grad koјem јe darovao broјne spomenike, skulpture i umetničke slike da sve zaјedno posluži kao ukras Trebinju. Upokoјivši se u Americi 1943. godine, sahranjen јe u Manastiru Libertvil kod Čikaga, a posmrtni ostaci preneseni su 2000. godine u Hercegovinu i položeni u novoosvećeni Hram Blagoveštenja Presvete Bogorodice.
MANASTIR TVRDOŠ
Manastir Tvrdoš je podignut na temeljima prvobitne male crkve iz 4. veka, za vreme Konstantina Velikog, pre nego sto su Srbi primili hrišćanstvo. Podignut je oko 1509. godine a 1517. godine ga je freskama ukrasio dubrovački živopisac Vice Lovrov. U drugoj polovini 16. i u 17. Veku, Tvrdoš je bio sedište Humsko-Hercegovačke, tada zvane Trebinjske mitropolije, i tu je živelo 18 hercegovačkih vladika, od kojih je napoznatiji Sveti Vasilije Ostroški. U jednom od mnogobrojnih sukoba, između Turske i Mletačke repuiblike, Mleci su razorili manstir 1694. Crkvu je tek 1928. obnovio zadužbinar Nikola Runjevac, bogati Trebinjac iz Amerike. Tada je renoviran manji, stari konak i sagrađen veći. Veliki preporod i intenzivnu obnovu manastir doživljava od 1955. godine i ta obnova traje do danas.
U Tvrdošu se čuvaju mnoge relikvije i svetinje, kao što je ruka svete Jelene Anžijske, mošti Svetog Joasafa, sinovca cara Dušana, koji je sagradio Meteore u Grčkoj, delić časnoga krsta, na kome je bio razapet Isus Hristos, delić moštiju Svete Anastasije, majke Svetog Save i ikona staru više od pet vekova koju su oslikali grčki ikonopisci iz Dubrovnika.
TREBINJSKA TRPEZA
Trebinjski vinogradari poznati su po proizvodnji vrhunskih vina. Pili su ih i na habzburškom dvoru u Beču o čemu govore srednjovekovni zapisi, a prvi kontingent izvezen je 1883. godine preko Trsta u Evropu. Prerada grožđa i proizvodnja vina je tradicija u brojnim trebinjskim porodicama poput Anđelića, Vukoja, Anđušića, Petijevića, Tarane, Sekulovića, Popovca, Beraka i drugih. Pored vina, na zelenoj pijaci u Trebinju, naći ćete sir, med, pršutu i druge hercegovačke autohtone proizvode među kojima se ističe “raštan” – autohtona sorta kupusa – koji je mnoge Trebinjske porodice odgojio i odhranio i za koji kažu da je razlog zbog čega su ljudi tako “kršni” u ovom kraju. Ljudi u Trebinju još pamte koncert svetski poznate pop zvijezde Madone u Crnoj Gori, koja je, nakon što je probala “raštan”, oduševljena htjela ponijeti pun avion raštana sa sobom. Trebinjci su bili ponosni, ali su odbili da joj daju sav raštan da ponese sa sobom. Hercegovina je zemlja sunca i kamena, ali li na tom kamenu raste posebno bilje i stiče se utisak da je sve lekovito. Na pijaci u Trebinju ali i na svim turističkim punktovima možete kupiti sokove i prerađevine od bilja za koje verovatno nikad niste čuli ili poverovali da mogu da se koriste u ishrani.
Fotograf: Hadži Miodrag Miladinović
HADŽI MIODRAG MILADINOVIĆ
Rođen 1. februara 1957. godine u Aleksincu.
Likovni umetnik fotografije ULUPUDS-a od 1990. god.
Majstor Fotografije FSS (FSJ od 1989. god).
EFIAR/bronza od 2016. god.
ČlanUNS ( Udruženje novinara Srbije)
Do sada je učestvovao na preko 800 grupnih izložbi, u zemlji i svetu, i osvojio oko 450 nagrada i priznanja.
Samostalno izlagao u zemlji i inostranstvu: Aleksinac: 1984, 1989, 1990, 2000, 2014; Niš: 1985, 1995, 1999, 2004, 2014, 2016; Doljevac: 1985; Smederevo: 1987; Sokobanja: 1989; Beograd: 1985, 1989, 1990, 1993, 1998; Sremski Karlovci: 1992; Rovinj: 1990; Plovdiv (Bugarska): 1987, 2001; Ejani (Grčka): 1999; Beč (Austrija): 2000, 2005; Solun (Grčka): 2002; Zvečan: 2005; Leskovac: 2007; Gadžin Han: 2007; Prokuplje: 2007; Tjumen i Tobolsk (Sibir-Rusija): 2009, 2010, 2013. Fiap centar Novi sad 2019
Autorski realizovao veći broj brošura kataloga, knjiga i razglednica.
Fotografije objavljivao u više dnevnih, periodičnih i stručnih časopisa: Duga, Politikin Svet, Ekspres Politika, Večernje Novosti, Rad, Magazin M, Objektiv, Reč Radnika i drugi.
Član je žirija za izložbe u: Beogradu, Novom Sadu, Zaječaru, Kumanovu (Makedonija), Irskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj i predsednik žirija u sibirskom gradu Tjumenu, Kazahstanu, Iranu
hmiodrag@gmail.com 018/ 800 100, 065 88 05 7529
Kuća Most
BRIDGE HOUSE KORISTI PREDNOSTI SAVREMENE TEHNOLOGIJE I ZASNIVA SE NA ENERGETSKI EFIKASNIM SISTEMIMA GRADNJE. TIME STIČE MOGUĆNOST KOMUNIKACIJE I SAMOUPRAVLJANJA U REALNOM VREMENU. UZ TO SE VEŠTO BORI SA DRAMATIČNIM I OSETLJIVIM TEMAMA U GRADITELJSTVU VEZANIM ZA LJUDSKU I UMETNIČKU EGZISTENCIJU, POPUT ODNOSA SAVREMENE ARHITEKTURE PREMA PRIRODI. OVAJ OBJEKAT JE PRIMER BESKOMPROMISNOG I NEPOKOLEBLJIVOG POŠTOVANJA PRIRODNOG PEJZAŽA UPOTPUNJENOG I NADOGRAĐENOG MOGUĆNOSTIMA SAVREMENIH TEHNOLOŠKIH SISTEMA.
Bridge House, vizionarski arhitektonski projekat Dan Bruna, nalazi se u srcu parka Hanckok, predstavlja jedinstvenu kuću-most iznad prirodnog vodenog toka i demonstracija je inovativnih sistema i tehnoloških potvrda. Ona je rezultat Brunovog minimalističkog estetičkog potpisa, vidljivog u dinamičkoj prostornoj koreografiji svetlosti i volumena.
NENAMETLJIVA LINEARNA KOMPOZICIJA
Iako je prvobitna ideja autora bila da obnovi postojeću kuću, inspirisan potokom i okruženjem uopšte, on odlučuje za oštar pristup linearnom razvoju kompozicije. Crpeći inspiraciju od ranih modernista poput Ludviga Mis van der Roe, Brun jedinstvenim stilom i veličanstvenom razigranošću svetla i senke prenosi dramu i intrigu veličajući fenomen jedinstvenosti i izazivajući emociju koja je potpuna tek kada se čovek zaista nađe u ovom prostoru. Jasno je da se snimcima i fotografijama može preneti samo njen delić. Volumen objekta rezultat je procesa potpuno homogenog, beskonfliktnog, linearnog kretanja koje se odvija tečno, bez zastoja ili prekida, promene smera ili pravca. Dizajniran jasnim i sigurnim potezom, objekat stoji samosvesno i postojano, dok posmatrač ne može da se otme utisku njegovog slobodnog lebdenja u polju neobaveznosti, proizvoljnosti i slučaja. Postignut je autorov cilj da rezultat oblikovne forme nakon intenzivnog radnog i misaonog procesa bude nenametljivo arhitektonsko dostignuće koje ne remeti propizicije prirode i njenu logiku.
Pejzaž kuće duboko je isprepleten sa prirodnim okruženjem. Bujan i divlji, on čuva postojeća stabla i nastoji da zadrži što više organskog elementa. Potok se može preći ulaskom u kuću ili preko malog drvenog mosta. Toplo i teksturirano drvo, obilje stakla i kombinacija ekspanzivnih i usmerenih pogleda prožimaju svaki deo objekta, uvodeći spoljašnjost unutra i obrnuto.
Forma je rezultat procesa homogenog, beskonfliktnog, linearnog kretanja
DIZAJNIRAN JASNIM I SIGURNIM POTEZOM, OBJEKAT STOJI SAMOSVESNO I POSTOJANO, DOK POSMATRAČ NE MOŽE DA SE OTME UTISKU NJEGOVOG SLOBODNOG LEBDENJA U POLJU NEOBAVEZNOSTI, PROIZVOLJNOSTI I SLUČAJA.
Velike staklene površine izazivaju poplavu prirodnog svetla i sunčevih zraka
ODRŽIVOST KAO POKRETAČKI MOTIV
Svaki aspect prostora ukazuje na činjenicu da svi građevinski materijali i završne obloge imaju napredna ekološka svojstva. Ovaj ekološki svestan pristup pokriva sve – od izgleda, preko strukture, sve do samog nameštaja. Projekat koristi inovativan dizajn i sisteme, sa naglaskom na ekonomičnosti i efikasnosti, pa je skladu sa tim ugrađen modularni sistem čelične konstrukcije BONE strukture, napravljene većim delom od recikliranog čelika toliko precizno da iza sebe ne ostavlja baš nikakav otpad. Kombinujući klasičnu konstrukciju sa snopovima i energetski efikasnim rešenjima, BONE struktura pruža fleksibilan, izdržljiv i održiv proizvod koji omogućava ubrzano sastavljanje na licu mesta. Paneli sa fotonaponskim ćelijama na krovu i solarni paneli smešteni u vrtu još jedan su dokaz ekološke osvešćenosti autora ovog objekta. Tehnološki napredan sistem zgrade kombinuje toplotnu otpornost sa visokim preformansama dizajna, nudeći izuzetnu energetsku efikasnost.
POJEDNOSTAVLJENI ESTETSKI ELEMENTI SAVREMENE ARHITEKTURE, ISTAKNUTI ČISTIM LINIJAMA I RAZGRANIČENIM PROSTORIMA, POKAZUJU DA NIJE REČ SAMO O OBLIKOVANJU, VEĆ I O AFIRMACIJI DUHOVNE DIMENZIJE.
Svaki aspekt prostora ukazuje na činjenicu da svi građevinski materijali i završne obloge imaju napredna ekološka svojstva
ČISTE LINIJE I RAZGRANIČENI PROSTOR
U programskom smislu, objekat sadrži dva dnevna boravka, trpezariju, kuhinju, glavni apartman sa garderobom, tri spavaće sobe sa kupatilima, kao prateće prostorije. Podeljen je na javni i privatni prostor, izražava dobrodošlicu i pruža osećaj komfora. Po ulasku u javni sektor kuće, gosti će se prvo sresti sa dnevnim boravkom čiji volume zaprema dvostruku visinu. Prostor ustupa mesto visokim prozorima i zidu biljaka koji sobi daje očaravajuću živahnost. Održavajući organsku intimu i naglašavajući funkcionalnost, kaminski zid zrači toplotu i topline, dok pojednostavljeni estetski elementi savremene arhitekture, istaknuti čistim linijama i razgraničenim prostorima, pokazuju da nije reč samo o oblikovanju, već i o afirmaciji duhovne dimenzije, nedostupne našim čulima i razumskom saznanju. Kuhinja, za koju Dan veruje da predstavlja srce kuće, zahvaljujući velikim staklenim površinama dobija poplavu prirodnog svetla i sunčevih zraka. Spavaća soba sa garderoberom i kupatilom je apartman jedinstveno okarakterisan toplim drvetom i prepoznatljivim prozorima koji otkrivaju bujan pejzaž zelenila. Vrtna bašta, tik uz glavnu spavaću sobu, dizajnirana je tako da zameni tipične zatvorene prostorne za sedenje, kako bi se održao odnos kuće prema prirodi.
Prostor ustupa mesto visokim prozorima i zidu biljaka koji sobi daje očaravajuću živahnost
Na donjem nivou nalazi se dnevni boravak sa kuhinjom, spoljim tušem i roštiljem, kao i muzička soba, jer autor inspiraciju crpi iz pokreta i ritma, navodeći da ‘arhitekta treba da uhvati ritam klijentovog unutrašnjeg bića.’ Intenzitet boja pojačava karakter i unutrašnju energiju volumena. Sa ovog nivao se pristupa bazenu, što upotpunjuje celokupan doživljaj. Prostor diše posebnim estetskim senzibilitetom, jer arhitekta svoje osećanje sveta i svoju celokupnu umetničku filozofiju gradi pre svega na neposrednom iskustvu, doživljaju, uzbuđenju i refleksiji prirode. // –ek VESNA RAVIĆ
Intenzitet boja pojačava karakter i unutrašnju energiju volumena
