Iako je jedinstvena i neobična kuća, sa mnogo aspekata to je tipična rezidencijalna struktura. Bilo je potrebno da se po pitanju dizajna uradi nešto inovativno, ali da to ne ugrožava kvalitet života. Na primer, sa ulaznih vrata se ulazi u galeriju sa visokim plafonom čija je namera da sa velikim uzbuđenjem proslavi ulazak u kuću, ali nakon toga odmah sledi ormar za kapute, toalet i ostava za namirnice. Kombinacija drame i praktičnosti je ono čemu sam težio u dizajnu.
Na prvom nivou su kuhinja, trpezarija u kojoj se obeduje i dnevna soba. Dnevna soba je stepenik ispod jer prati nivo terena brda na kom kuća sedi. Stepenice ka dnevnoj sobi stvaraju niz klupa na kojima može da se sedne, gleda kroz prozor i zimi greje lebdećim kaminom.
Na drugom nivou su tri spavaće sobe, od kojih jedna lagodno može da se koristi kao čitaonica, dva kupatila i perionica. Na krovu je terasa čiji pogled okružuje dolinu reke Hadson sve do planine Ketskil u daljini.

Inspiracija dolazi od dve glavne stvari. Prvo, moje zanimanje za geometriju. Odatle nastaje ideja male kutije unutar veće, kao i nagib kuće od 15 stepeni. Interesuje me arhitektonski prostori koji nastaju stavljanjem manje trodimenzionalne figure u veću. Trenutno radim na još jednoj kući zasnovanoj na sličnom principu Sleeve House, ali umesto stavljanja manje figure u veću, šuplja kutija dijagonalno seče punu kutiju. Nagib kuće od 15 stepeni je geometrijski prosta stvar ali zapravo naglašava odnos između kuće i brda na kom kuća leži. Izgleda kao da dopire uzduž čitavog brda stvarajući osećaj dinamike ili prisustva na prostoru umesto inertnog sedenja.

Druga glavna inspiracija potiče od starih šupa, silosa i ostalih poljoprivrednih zgrada u dolini reke Hadson. Za mene ovakve zgrade imaju neverovatnu lepotu kao jednostavni volumetrijski objekti u pejzažu. Takođe, takvi objekti imaju neverovatne fasade od dotrajalog drveta čije neravnine i slojevi stare farbe oblikuju šablon, teksturu i dubinu. Tako da je kuća dizajnirana da ima sličan izgled kao objekat u pejzažu i njene fasade su dvoslojni sistemi drveta koji stvaraju šablon, teksturu i dubinu. Prvi sloj građe nanet je ravno na zidove dok drugi sloj iskače iz zida poput peraja. Kombinovanjem širine daščane građe u oba sloja stvara se savramena interpretacija šablona, teksture i dubine pronađena u fasadama starih poljoprivrednih zgrada. Drugi sloj građe konutinuirano teče preko prozora i čini da prozori nestaju kad se posmatraju iz određenog ugla. I ovo je referenca na stare poljoprivredne zgrade koje obično nemaju prozore koji razbijaju vizuelni efekat jednostavnih, upadljivih oblika.

Paleta materijala je jednostavna sa samo dva materijala koji zalužuju hvalospeve: betona izloženog na površini i potamnelog, grafitnog drveta. Sav ostali materijal uključuje metal obojen u crno, bele kamene zidove, police boje drveta, radne površine od Corian-a i prevrnuti tepisi tretirani na neutralan način, prelazeći po potrebi. u crne/sive/bele tonove kuće. Sve to je učinjeno kako bi se betonski deo i grafitno drvo istakli. Jedini izuzetak svemu ovome su kupatila na spratu, gde su zidovi i podovi potpuno završeni umirujućom bojom plavog tila.

Bez obzira na nečiju dizajnersku agendu, da li je to savremen pogled ka budućnosti ili tradicionalniji pristup, današnje arhitekte moraju apsolutno da razmišljaju o energetskoj efikasnosti. Postoji mnogo eneregetski efikasnih dodataka u kući uključujući 100% solarnu energiju sa baterijskim napajanjem, ventilator koji čuva toplotu, troslojne prozore, samodovoljni kanalizacioni sistem, veoma nizak nivo prodiranja vazduha i prirodni biljni pejzaž. Sve to utiče na činjenicu da kuća godišnje troši tonu ugljen-dioksida godišnje.