HOUSE SILVA

Autori:
MARCOS BERTOLDI
Objekat:
PORODIČNA KUĆA, THOME BEIRA DA SILVA HOUSE
Lokacija:
CURTIBA, PARANA, BRAZIL
Površina:
1074
Fotografija:
LEONARDO FINOTTI

STALNA PROMENLJIVOST ODNOSA SVETLOSTI I SENKE DETERMINIŠE DINAMIČAN I INTRIGANTAN PROSTOR PRUŽAJUĆI NEVEROVATNO SENZUALNO ISKUSTVO INTENZIVNIH ODNOSA I KONTRASTA, ŠTO OBJEKTU DAJE PROŠIRENO ZNAČENJE I UVODI MOMENAT TRANSCEDENTALNOG.

Projekat porodične kuće Silva u Brazilu ističe smisaonost arhitektonskog stvaralaštva u sveopštem savremenom haosu, jer se ne pokorava površnom i trenutnom već uspostavljanjem mere kroz ideju i formu stvara kompozicioni red i harmoniju. Kuća je izgrađena na parceli površine oko 1.800 m2 pravougaonog oblika koja se odlikuje velikom zaravni i blagim nagibom, sa autohtonom šumom u pozadini. Objekat pokušava da nadvlada primitivizam savremenog doba tražeći izlaz u energiji stvaralaštva istovremenom nadgradnjom i razgradnjom kompozicije i inventivnim spajanjem materijala i oblika sa višeslojnim pojmom svetlosti, čuvajući autentičnost ideje i njenu nepromenjenu suštinu.

Kameni zidovi, pored estetske važnosti, imaju i psihološku konotaciju jer predstavljaju sigurnost 

Ono što ostavlja najjači utisak svakako je prizma zastakljenog gornjeg sprata okružena izdubljenom drvenom opnom, koja se u pojedinim delovima pomera napred i zajedno sa staklenim panelima formira  privatne terase . Ova drvena opna reinvencija je mašrabija (drveni zastori koji propuštaju svetlost, arapska arhitektura), i elemenata tradicionalne japanske arhitekture. Praznine i pukotine omogućavaju okolnoj atmosferi da se uvuče u svaki delić unutrašnjeg prostora. Zastori primenjeni na fasadi ovog objekta otelotvorenje su poetike prostora. Oni uvode korisnika u jedan tajnovit i neverovatan svet obogaćen bezvremenošću i daju mu novu dimenziju i vrednost koja nije upotrebna već nematerijalna- duhovna i humana. Sve to je postignuto zahvaljujući osvetljenju kao centralnom motivu arhitektonske kompozicije, kojim su determinisani mistični i sugestivni ambijenti koji pozivaju na promišljanje i inteziviraju meditativni doživljaj.

ZASTORI PRIMENJENI NA FASADI OVOG OBJEKTA OTELOTVORENJE SU POETIKE PROSTORA. ONI UVODE KORISNIKA U JEDAN TAJNOVIT I NEVEROVATAN SVET OBOGAĆEN BEZVREMENOŠĆU I DAJU MU NOVU DIMENZIJU I VREDNOST KOJA NIJE UPOTREBNA VEĆ NEMATERIJALNA- DUHOVNA I HUMANA.

Ovaj projekat je, pored uobičajenih, imao niz veoma specifičnih zahteva u pogledu dimenzija i proporcija svakog od glavnih prostora kuće, budući da je klijent već imao na umu mnogo unapred definisanih zadataka.  Kuća je organizovana od ulice do zadnjeg dela parcele kao veliki kontinuirani plan, u kome se prostori pretaču jedan u drugi. Bočni delovi zemljišta su iskopani kako bi se omogućio pristup garaži i sekundarnim delovima rezidencije. Prednja fasada je okrenuta ka istoku, a fasada bazena prema zapadu, što garantuje rezidenciji adekvatnu solarnu orijentaciju. Sve sobe gledaju na istok, osim glavne spavaće sobe, koja gleda na šumu na zapadu. Prostor je u najvećoj meri lišen pregrada i ograničenja, ređanjem različitih i srodnih funkcija unutar jedne celine koja govori sopstvenim jezikom i nosi sa sobom čitavu priču koja u korisniku budi osećaj balansa i spokoja.

Čelična konstrukcija  bila je najpogodnija tehnika za željeni rezultat, uglavnom zbog svojih tanjih proporcija od armiranog betona, pružajući veću lakoću i transparentnost celini. Veliki paneli, strukturirani od samog stakla, izgledaju potpuno transparentno i omogućavaju otvaranje velikih raspona. Laminirano i kompozitno staklo različitih debljina, upotpunjeno najsavremenijim zaptivačima, garantuje savršenu toplotnu i zvučnu izolaciju u skladu sa energetskim zahtevima.

U enterijeru ostajemo zavedeni odnosom jednostavne forme naspram ekspresivnog osvetljenja, jer je ambijent arhitektonskog prostora pažljivim promišljanjem svetlosti kao teme doveden na transcedentalan nivo. Dominiraju prirodni materijali, pre svega drvo, a centralno mesto u enterijeru  zauzima spiralno stepenište koje daje poetičnu notu rigidnoj geometriji. Različiti oblici teksture- glatkoća, hrapavost , toplota, tvrdoća – multipliciraju doživljaj prostora vodeći računa da se ne razbije celovitost.//  –ek Vesna Ravić

Spiralno stepenište koje daje poetičnu notu rigidnoj geometriji