nasa reklama

PASIVNA KUĆA – STANDARD ZA BUDUĆNOST

Autori:
BENJAMIN KRIK

ČUVENI INSTITUT PASSIVHAUS IZ DARMŠTATA U NEMAČKOJ BAVI SE ISTRAŽIVANJIMA IZ OBLASTI PASIVNIH KUĆA, SERTIFIKACIJOM GRAĐEVINSKIH KOMPONENATA I IZRADOM STRATEGIJA I PLANOVA ZA GOTOVO SVE KLIMATSKE ZONE NA PLANETI. DO SADA JE SERTIFIKOVAO VELIKI BROJ OBJEKATA, KAKO NOVOIZGRAĐENIH TAKO I ONIH POD ZAŠTITOM DRŽAVE. MISIJA SE TU NE ZAVRŠAVA – INSTITUT JE  SVOJEVRSNI OBRAZOVNI CENTAR KOJI SAKUPLJENO ZNANJE NESEBIČNO DELI SA INŽENJERIMA I SVIM UČESNICIMA U IZGRADNJI, KAKO BI SVI ONI BILI OSPOSOBLJENI DA REALIZUJU OBJEKTE KOJI ĆE IMATI MINIMALNI ILI NULTI UTICAJ NA OKOLINU.

Institut Passivhaus osnovan je ličnom inicijativom čuvenog profesora Volfganga Fajsta u trenutku kada su prednosti izgradnje pasivnih kuća postale  prepoznate i naučno dokazane. Ono što je jedinstveno je da su pojedini naučnici Instituta u istraživanja i popularizaciju gradnje pasivnih objekata krenuli upravo od kuća koje su izgradili za sebe. Bogato znanje i veliko iskustvo rado dele sa stručnjacima širom sveta.
Na Drugom međunarodnom kongresu Održiva arhitektura – Energetska efkasnost predavanje će održati Dr Benjamin Krik, istaknuti istraživač Passivhaus instituta, a u intervjuu koji je dao za naš magazin istakao je da se, kada je o pasivnim kućama reč, ne radi o samo još jednoj arhitektonskoj disciplini, već o odgovornosti koju apsolutno svako od nas ima prema planeti na kojoj živimo i prema generacijama koje dolaze.

Da li biste nam za početak rekli nešto o Passivhaus institutu, o njegovoj delatnosti i misiji?

Passivhaus Institut je 1996. godine osnovao Dr Volfgang Fajst, koji je bio autor projekta prve pasivne kuće nekoliko godina ranije. Za sebe je 1991. godine sagradio i testirao pasivnu kuću u Darmštatu. Nakon tri godine iskustva u radu i bavljenju ovom tematikom osetio se dovoljno sigurnim da svoje znanje počne da deli širom sveta. Institut je osnovao sa upravo tom misijom: da podeli i razvija znanje o pasivnim kućama kao građevinskom standardu koji obezbeđuje održivost. Danas u Institutu u Darmštatu i u Insbruku radi oko 80 naučnika. Konstantno se trudimo da proširujemo znanje u oblasti energetski efikasnih zgrada istražujući načine na koji će se one u budućnosti opskrbljivati održivom energijom. Svoje znanje prenosimo podučavajući profesionalce, putem međunarodne asocijacije Passive House, sarađujemo da investitorima, dizajnerima i konsultantima pomažući im da njihovi projekti postanu zaista energetski i finansijski održivi. Saradnja sa proizvođačima u nameri da prilagode svoje proizvode standardima Pasivne kuće i dobiju sertifikat ‘Sertifikovana komponenta pasivne kuće’ dovela je do toga da su njihovi proizvodi sve uspešniji u ispunjavanju ovih standarda. Ključni segment našeg rada je razvoj PHPP, softvera u formi Excel-a za razvoj energetski i finansijski održivog, ali i udobnog i zdravog doma.

Da li biste mogli da ukratko definišete i opišete koncept pasivne kuće? Koje su glavne karakteristike i kriterijumi koje jedna pasivna kuća treba da ispunjava?

Pasivna kuća je objekat koji se može zagrevati (i/ili rashlađivati) vazduhom, što je neophodno da bi se postigao zdrav i odgovarajući kvalitet vazduha. To je originalna definicija bazirana na jednostavnoj građevinskoj fizici. Neki kriterijumi koji tom kvalitetu doprinose jesu dobro zaptivanje, specifične temperature površina kako bi se stvorili prijatni uslovi, kao i ispunjenje standarda koji se odnose na sveukupnu potrošnju energije objekta.

Bavite se istraživanjem fasada pasivnih objekata, a Vaša specijalnost su i eksperimentalni objekti građeni od obnovljivih materijala. Recite nam nešto o svojim aktuelnim istraživanjima i rezultatima.

Doktorat sam radio na temu objekata od nosećih bala slame i otkrio sam da se slama ne mora koristiti samo kao ispuna. Nekoliko godina kasnije, sagradio sam svoju kuću kao pasivnu sa izolacijom od bala slame i gipsom kao zaštitnim zaptivajućim slojem sa unutrašnje strane. Sve u svemu, to je bio veliki uspeh. U toj kući živim već šest godina i više sam nego zadovoljan. Kvalitet vazduha je savršen, potrošnja energije vrlo niska, a veoma je lep osećaj živeti u kući koju si sam podigao i koja ima minimalan uticaj na okolinu. Veoma volim objekte od prirodnih materijala ko što su glina, slama i drvo i dokazao sam  da je čak i pasivne kuće moguće graditi od njih. Ali osim toga što je bitan prijatan osećaj, među najvažnijim prioritetima su i niska potrošnja energije tokom izgradnje objekta ili proizvodnje materijala. Potrošnja energije je faza koja se uglavnom odnosi na eksploataciju objekta. Prvi korak je redukcija potrošnje toplotne energije, a nakon toga se pristupa gradnji objekta i upotrebi prirodnih i zdravih materijala.

Da li su se pojavili i neki novi materijali u izgradnji pasivnih objekata koje biste preporučili arhitektima?

Uobičajeni materijali su sasvim u redu. Pokušajte da koristite obične materijale, kombinujte ih kad god možete, upotrebite mozak tokom razrade detalja i dobićete objekte pristupačne u pogledu konstrukcije, energije, a i troškova.

Poznato je, nažalost, da investitori često negoduju zbog većih ulaganja u izgradnju pasivnih objekata, s obzirom na to da se troškovi isplate tek nakon više godina. Da li se njihov stav menja?

Da, to je činjenica, naročito kod investitora koji žele da brzo zarade. Oni neće promeniti svoj stav. Da bismo ih primorali, potrebna nam je jača regulativa, koju investitori inače pokušavaju da oslabe. Sa druge strane, vidimo da vlasnici privatnih kuća i drugi preduzimači koji razmišljaju na ‘duže staze’, sve više žele energetski efikasna rešenja.

Kako se planiraju čitava naselja sastavljena od pasivnih objekata? Da li će ovi principi u budućnosti menjati u nekoj meri fizičku strukturu gradova i naselja?

Pa, to zavisi i od klime u kojoj se gradi. U hladnim klimatskim zonama, benefit predstavlja orijentacija objekata ka jugu kako bi se sunčeva energija dobro iskoristila. U toplim i tropskim klimatskim zonama, potrebe za hlađenjem su veće. Nezavisno od klime, važno je projektovati kompaktne objekte. U oba slučaja, niski troškovi izgradnje i visoka energetska efikasnost doprinose kompaktnosti objekta. A u svim klimatskim zonama biće korisno ostvariti nekakvu proizvodnju energije, na primer upotrebom fotonaponskih panela na krovovima ili na fasadama. Niska potrošnja energije pasivnih kuća uticaće na to da dodatna energetska mreža kao što su gasni cevovodi ili daljinsko grejanje budu manje profitabilni, tako da će se ovi sistemi u budućnosti primenjivati samo u veoma gusto naseljenim oblastima.

Institut Passivhaus se ne bavi samo pasivnim objektima u Nemačkoj, već sprovodi istraživanja i daje predloge i drugim klimatskim zonama na planeti – od Aljaske do Zimbabvea. Recite nam nešto o primeni principa pasivne gradnje na nama blizak region mediteranskih zemalja. Imate li podatke o tome kako se tamo razvija ova strategija?

Principi su isti kao u hladnim klimatskim zonama, ali su prioriteti malo drugačiji što se tiče grajanja i hlađenja na primer. Potrebna je toplotna izolacija kako bi se smanjila potreba za rashlađivanjem objekta, a potrebna je i ventilacija kako bi kvalitet vazduha u enterijeru bio bolji. U nekim klimatskim zonama Mediterana, ventilacioni sistem za izvlačenje vazduha ima smisla, a u drugim, sistem za recirkulaciju vazduha može biti korisniji u regulaciji hlađenja

Passivhaus institut je razradio tehnike sanacije objekata pod zaštitom u skladu sa principima pasivne gradnje. Kako institucije koje štite objekte gledaju na ove intervencije? Da li postoje teme ili detalji oko kojih se ne slažu sa projektovanim intervencijama?

Upravo ovih dana imam razgovore sa jednom takvom institucijom koja odbija trostruko zastakljivanje. Prozor i spolja i iznutra izgleda isto kao sa dvostrukim zastakljivanjem, osim što kad otvorite prozor vidite da je krilo prozora deblje za 10mm. Dovoljan razlog da ta institucija odbije predlog! Važno je zaštititi i zadržati kulturno nasleđe za našu decu i one koji dolaze za nama. Srećom, ima mnogo konzervatora koji se slažu sa činjenicom da je moguće i jedno i drugo: sačuvati i energiju i nasleđe.

Gotovo svakodnevno smo svedoci ekoloških katastrofa ili bar incidenata – pre neki dan se na Antarktiku odvojio ledeni breg veličine pola Menhetna, mora i okeani su sve zagađeniji otpadom, a globalna temperatura konstantno raste. Šta onda pojedinac na dnevnom nivou može učiniti za dobrobit planete?

To je način na koji svako od nas živi. Informišite se. Otkrićete da su sva rešenja koja su nam potrebna za održivu budućnost već tu. Primenjujte ta rešenja u svom životu korak po korak. I ne pitajte se da li to ima smisla ili ne jer ste možda usamljeni u tome. Samo uradite to. I uživajte u životu dok to činite. Ako svako bude radio isto, bićemo uspešni. To je tako lako.// za ekJELENA blagojevi – Više u EKO KUĆI No29