nasa reklama

OD TRADICIJE DO TRANSFORMACIJE

Autori:
OFIS ARHITEKTI
Objekat:
REKONSTRUKCIJA STARE STAJE
Lokacija:
BOHINJ, SLOVENIJA
Površina:
140
Fotografija:
TOMAŽ GREGORIČ

ISTINITOST TVRDNJE DA ARHITEKTURA KAO UMETNOST UVEK RAČUNA NA PROMENLJIVOST KAO OBAVEZNI DEO SVEGA BUDUĆEG, DOKAZALI SU OFIS ARHITEKTI PRI REKONSTRUKCIJI STARE STAJE I SENARE U SLOVENIJI. NJIHOV CILJ BIO JE USPOSTAVLJANJE NOVE MORFOLOGIJE PROSTORA KOJI SPAJA PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST, JER SVAKO DELOVANJE U PROSTORU ONI POSMATRAJU KAO UPIS U VEĆ POSTOJEĆI TEKST, GDE NOVO TREBA DA GOVORI JEZIKOM SVOGA DOBA, UZ POŠTOVANJE INTEGRITETA STAROG I ISTORIJSKOG I NJEGOVE AUTENTIČNOSTI.

Uvek intrigantan susret starog i novog inspirisao je grupu arhitekata OFIS da rekonstrukcijom stare staje i senare u Sloveniji stvore prostor koji dobro ilustruje odnos sredine, zahteva savremenog života i značenja i integriteta tradicije.
Obeležje ruralne arhitekture Slovenije su različiti tipovi seoskih kuća, senara i ambara izgrađenih od lokalnih materijala, kamena i drveta.  Nažalost, mnogi od njih više ne služe svojoj svrsi, te su u lošem stanju, zapušteni, a često i zamenjeni objektima koji kvalitetnije zadovoljavaju potrebe savremenog stanovanja. Arhitekti OFIS težili su tome da rekonstrukcijom objekta u Bohinju postignu mnogo više. Celovito i potpuno preispitivanje uticaja tradicionalnog graditeljstva na savremeno arhitektonsko stvaralaštvo dovelo je do stimulativnog procesa  transformacije funkcije i namene uz istovremeno čuvanje tradicije.

Identitet tradicionalnog
Svaki kreativni čin u procesu rekonstrukcije, izveden u duhu današnjice, predstavlja rizik, jer kvalitet arhitektonskog dela zavisi od procene okolnosti, znanja, kulture, kreativnosti, ali i hrabrosti i inovativnosti arhitekte. Projekat rekonstrukcije otvara pitanje trenutka u kome se spajaju prošlost i sadašnjost.
Dizajn ovog objekta sa stanovišta forme predstavlja pristup koji je u potpunosti zasnovan na poštovanju postojeće strukture. Namera autora bila je da uđe što diskretnije u postojeći ambijent, da bude što manje uočljiv i da ne konkuriše ni strukturalno, a ni vizuelno, postojećim graditeljskim vrednostima. Opna objekta ostala je skoro u potpunosti netaknuta, u suprotnosti sa enterijerom u kome je zadržana samo konstrukcija. Perforacije u drvetu iza kojih se nalaze prozori  jedina su intervencija na fasadi, izvedena u cilju povećanja osvetljenosti i stvaranja kvalitetnijeg unutrašnjeg prostora. Arhitekti su želeli da arhitektonski izraz objekta  predstavlja komunikaciju suštinskih osobina, kvaliteta i značenja, a ne formu kao proizvod vremena u kome se nalazi.

Potraga za slobodom
Prostorni koncept baziran je na povezivanju različitih nivoa otvorenog i zatvorenog prostora. Podrum koji je služio kao staja za stoku  transformisan je u garažu i prostore za ostavu. Na gornjem nivou nalaze se dnevna soba, trpezarija i spavaća soba sa jedne, i tehničke prostorije – kuhinja, kupatila i sauna, sa druge strane. Na ovaj način omogućeno je razdvajanje zona, a istovremeno se prostor može posmatrati kao jedinstven i nedeljiv, jer se zone pretaču jedna u drugu, a granice se brišu, što korisniku pruža osećaj slobode i nesputanosti. Soba za goste nalazi se na galeriji i iz nje se pruža pogled na unutrašnjost celog objekta, što pospešuje osećaj pripadanja i stapanja sa samim ambijentom.

Imajući u vidu set modernih vrednosti, arhitekti su se odlučili za nameštaj  dizajniran u minimalističkom stilu ,u potpunosti izrađen od drveta. Jednostavne prave linije i oštra geometrija karakterišu svaki komad nameštaja, što enterijeru pruža fleksibilnost i praktičnost.//ek VESNA RAVIĆ Više u EKO KUĆI No19