Identitet tradicionalnog
Svaki kreativni čin u procesu rekonstrukcije, izveden u duhu današnjice, predstavlja rizik, jer kvalitet arhitektonskog dela zavisi od procene okolnosti, znanja, kulture, kreativnosti, ali i hrabrosti i inovativnosti arhitekte. Projekat rekonstrukcije otvara pitanje trenutka u kome se spajaju prošlost i sadašnjost.
Dizajn ovog objekta sa stanovišta forme predstavlja pristup koji je u potpunosti zasnovan na poštovanju postojeće strukture. Namera autora bila je da uđe što diskretnije u postojeći ambijent, da bude što manje uočljiv i da ne konkuriše ni strukturalno, a ni vizuelno, postojećim graditeljskim vrednostima. Opna objekta ostala je skoro u potpunosti netaknuta, u suprotnosti sa enterijerom u kome je zadržana samo konstrukcija. Perforacije u drvetu iza kojih se nalaze prozori  jedina su intervencija na fasadi, izvedena u cilju povećanja osvetljenosti i stvaranja kvalitetnijeg unutrašnjeg prostora. Arhitekti su želeli da arhitektonski izraz objekta  predstavlja komunikaciju suštinskih osobina, kvaliteta i značenja, a ne formu kao proizvod vremena u kome se nalazi.

Potraga za slobodom
Prostorni koncept baziran je na povezivanju različitih nivoa otvorenog i zatvorenog prostora. Podrum koji je služio kao staja za stoku  transformisan je u garažu i prostore za ostavu. Na gornjem nivou nalaze se dnevna soba, trpezarija i spavaća soba sa jedne, i tehničke prostorije – kuhinja, kupatila i sauna, sa druge strane. Na ovaj način omogućeno je razdvajanje zona, a istovremeno se prostor može posmatrati kao jedinstven i nedeljiv, jer se zone pretaču jedna u drugu, a granice se brišu, što korisniku pruža osećaj slobode i nesputanosti. Soba za goste nalazi se na galeriji i iz nje se pruža pogled na unutrašnjost celog objekta, što pospešuje osećaj pripadanja i stapanja sa samim ambijentom.