Na ostrvu Tajri u nadaleko poznatom arhipelagu Hebrida na severozapadu Škotske, koje privlači posetioce tokom cele godine, više od četrdeset godina je bračni par Kar iz Glazgova provodio svoje godišnje odmore. Po odlasku u penziju, poželeli su da baš tu imaju svoju kuću, u kojoj bi mogli da provode pet meseci godišnje. Kupili su tradicionalnu škotsku crnu kuću, kamenu kolibu, sa namerom da je rekonstruišu i prošire. Kuća, ili bolje rečeno njeni ostaci, bili su ozbiljno oštećeni, ali su se Karovima izuzetno dopali.

Kuću koja se nalazila pod zaštitom Državne agencije Škotske za zaštitu istorijskih objekata arhitekture,  rekonstruisao je arhitekta Kar po specijalnoj želji svojih roditelja. Neobična i uspešna rekonstrukcija i proširenje ostataka kamene kolibe izazvali su veliku pažnju ljubitelja arhitekture i pobrali mnogobrojene nagrade.

Inicijalne ideje arhitekata iz firme u kojoj radi sin ovog bračnog para nisu naišle na odobravanje investitora. Tada je na scenu stupio arhitekta Kar. Znajući kakve su želje i očekivanja njegovih roditelja i sestara, i uz svoje lične impresije mesta gde je provodio odmore sa porodicom, uradio je hrabru prezentaciju sa idejnim skicama i oduševio sve.

Prvi planovi i radovi na kamenim ostacima otkrili su da je konstrukcija objekta ozbiljno nestabilna, bez mogućnosti popravke, tako da su više od godinu dana trajali pregovori sa Državnom agencijom Škotske za zaštitu istorijskih objekata arhitekture, o nastavku radova i dobijanju dozvole za kompletno rušenje. Po dobijanju dozvole krenulo je  rušenje, a zatim i gradnja uz korišćenje zatečenog kamena.

Kuća je zamišljena kao jedinstvena funkcionalana celina koja se sastoji iz dva glavna zasebna objekta povezana hodnikom sa staklenim krovom i razdvojena od ulaznog aneksa. Na prostoru starog objekta urađena je gostinska kuća, koja u dizajnu liči na originalnu kamenu kolibu, sa debelim kamenim zidovima obojenim u belo i krovom sa završnim slojem od crnih bitumenskih traka. S obzirom na teren bez vegetacije, blizinu  obale mora i jake vetrove, novi deo objekta je poluukopan u teren do visine prozora. Novi objekat je tokom projektovanja imao istu problematiku, ali i jednu dodatnu –  postojanje susednog objekta u neposrednoj blizini. Želja vlasnika je bila da imaju dovoljno velike prozore na odgovarajućoj poziciji za uživanje u pejzažu i u prirodnom svetlu, ali da istovremeno zadrže privatnost u odnosu na susede. Danima su istraživali i praktično proveravali koji bi im položaj i visina prozora odgovarali.

Spoljni deo glavnog objekta liči na poljoprivredne ostave jer je polukružnog preseka, što je u skladu sa početnom zamisli arhitekte da dograđeni deo izgleda kao da je tu bio oduvek. Fasadna i krovna obloga su urađene od galvanizovanog talasastog čelika. Ideja je bila da ovaj objekat spolja bude robustan i u kontrastu sa svetlim i prostranim unutrašnjim prostorom.

Na mestu stare kuće sagrađena je gostinska kuća na dve etaže. Na ulazu je hodnik koji vodi ka stepeništu za sprat, levo je spavaća soba, a desno od ulaza dnevni boravak, preko koga je omogućen ulaz u glavni hodnik za komunikaciju između objekata. Na spratu se nalazi druga spavaća soba za goste, kupatilo i prostor za odmor i igru.

Glavni objekat pored tople natkrivene veze sa gostinskom kućom ima i svoj  zasebni ulaz i sporedne prostorije. Tu su WC, izdvojeni prostor za pranje i sušenje rublja i glavna ostava. Iz ovog hola se ulazi u glavni hodnik natkriljen staklenim krovom, kojim su istovremeno polarizovani korpusi objekta. Sa desne strane hodnika stepenicama se stiže na gornji polu-nivo, u jednu dugačku centralnu prosotriju koja u sebi objedinjava glavnu trpezariju, kuhinju i mali dnevni boravak sa otvorenim kaminom.  Iz zone dnevnog boravka izlazi se na otvorenu terasu.

Pravo iz glavnog hodnika, drugim stepeništem se silazi u donji polu-nivo koji se sastoji od  glavne spavaće sobe, garderobe, kupatila i tehničke prostorije za intalacije. Iz spavaće sobe se izlazi na ukopanu terasu i malu ostavu za alatke potrebne za održavanje dvorišta i bašte.

Prilikom projektovanja mislilo se i na savremene tehnologije, pa je u dvorištu ispred glavnog ulaza u objekat ukopana vazdušna toplotna pumpa za grejanje i hlađenje kuće.

Ceo enterijer kuće takođe je dizajnirao arhitekta Kar u dogovoru sa roditeljima oko izbora materijala, boja i tekstila, a dizajn kuhinje zajedničko je delo arhitekte i njegove majke.