nasa reklama

(NOVI) PEJZAŽ

Autori:
PK ARKITEKTAR
Objekat:
KUĆA ZA ODMOR
Lokacija:
BREKKUSKÓGUR, ISLAND
Površina:
103
Fotografija:
RAFAEL PINHO BJARNI KRISTINSSON

DA LI PRE ISPUNITI POTREBE KORISNIKA ILI PROJEKTOVATI U ODNOSU NA OKRUŽENJE? LOGIČNO – I JEDNO I DRUGO. ISLANDSKE KUĆE ZA ODMOR U PRIRODI ZADOVOLJILE SU OBA USLOVA.  OMOGUĆILE SU KORISNICIMA ISTINSKU INTEGRACIJU SA PRIRODOM TAKO ŠTO SU I SAME  UTONULE U PEJZAŽ.

Kako je naša planeta već prezasićena objektima, aspekt održivosti dobija sve veći značaj i danas je svakako visoko na listi zahteva koji se postavljaju pred arhitekte. Zbog toga je primarna odgovornost savremenog projektanta, a možemo reći čak i njegova dužnost, da objekte integriše sa okruženjem. Da bi to postigao, pre svega mora da razume kontekst, jer se integrisanje arhitekture u okruženje drugačije sagledava i drugačije mu se pristupa kada je u pitanju ruralno područje u odnosu na urbano.

Upravo zahvaljujući toj sposobnosti razumevanja konteksta, i pravim odgovorom izgrađene arhitekture na prirodno okruženje,  arhitektonski studio PK Arhitektar sa sedištem u Rejkjaviku, krajem 2012. godine dobio je prvu nagradu na pozivnom konkursu za 20 kuća za odmor, koje je trebalo da se nađu u jugozapadnom delu Islanda, u smirujućem pejzažu u blizini jezera, u kraju sa obiljem zelenila. Tri godine kasnije, izvedene su dve kuće kao pilot projekti.

Ideja je bila da se naprave kuće koje neće svojom arhitekturom narušiti okolni pejzaž, već će sve izgrađeno samo utonuti u obilje zelenila i u planine. Zeleni krovovi kuća nastavljaju da prate brdoviti krajolik, a prirodni materijali, drvo i kamen, stapaju ih sa okolinom, pa one prestaju da budu kuće u pejzažu i postaju njegov deo. Zemlja nasuta ispred otvorene fasade objekta doprinosi njegovom uklapanju u ambijent i ujedno ga štiti od jakih vetrova. Veliki stakleni otvori korisnicima pružaju ugođaj integrisanosti sa prirodom. Kuće izgledaju kao da su samo blagom rotacijom nastale iz zemlje. Drugim rečima, nastavljaju prirodnu topografiju terena. Završni sloj zelenila koje je bilo na mestima gde su sagrađene kuće, sačuvan je i iskorišćen za zeleni krov, tako da su kuće ostavile minimalan otisak u okruženju. Implementirane su između zemljišta i vegetacije.

Pored toga što poseduje ambijentalne kvalitete, ekstenzivni zeleni krov, koji kao i kod tradicionalnih kuća ovog tipa na Islandu prati pad terena, doprinosi energetskoj efikasnosti objekta. On predstavlja termo stabilizator, a uštedi energije pomaže i ušuškanost zemljom, koja je prirodni izolator.

Kuće su izgrađene od drveta, na betonskim temeljima. Fasada je od paljenog drveta, što produžava njegov vek trajanja na otvorenom prostoru pod meteorološkim uticajima. Metod pripreme i postavljanja paljenog drveta tradicionalno se naziva „Shou Sugi Ban“  i već dugo je poznat u Japanu i drugim zemljama, a podrazumeva paljenje drveta dok se površina ne ugljeniše, zatim hlađenje, čišćenje i premazivanje prirodnim uljem.

Objekti su zamišljeni kao apartmani za izdavanje, tako da je osnova svedena i projektovana u minimalističkom maniru i idealna je za potrebe korisnika jer je bez suvišnih detalja. Spavaće sobe i servisne prostorije su „spakovane“, a dnevni prostor i prostor za ručavanje čine srce objekta. Iz njih se pruža prelep pogled na krajolik, pa se korisniku omogućava potpuno opuštanje. Deo terase koji se nalazi u dobro skrivenom mikro ambijentu sa ukopanom kadom sa termalnom vodom, povezan je direktnom vezom sa kupatilom i saunom.

Uz tako dobro rešenu funkciju, arhitekti su bili slobodni da upotrebe nešto skuplje i kvalitetnije materijale u nameri da doprinesu smanjenu troškova održavanja, što je isto bitna stavka održive arhitekture i održivosti uopšte. U enterijeru je ostao pod od glatkog betona, dok su zidovi i plafoni obloženi drvenim panelima koji zadržavaju istu podelu kao na fasadi.

Kuće koriste geotermalnu energijiu iz specijalnih izvora u zemlji, i to preko toplotnih pumpi iz bušotina unutar granica parcele svake kuće. Korišćeni su debeli slojevi termoizolacije, a energetskoj efikasnosti takođe doprinose  već pomenuti benefiti zelenog krova i nasute zemlje. Celokupan dizajn je u skladu sa ekološkim standardima i ostvarena je zamisao arhitekata da promovišu arhitekturu koja ima minimalan uticaj na okruženje, kao i minimalnu emisiju CO2.

Dužnost arhitekte danas je da  bude manje sebičan a više empatičan, da razmotri potrebe ljudi i da uz pomoć tehnologije savesno izgradi okruženje. Pored odgovornosti prema klijentu, ima i odgovornost prema prirodi.  Autori ovog projekta su poštovali sve stavke projektovanja održive arhitekture, vodili su računa o energiji, održivom razvoju i očuvanju krajolika, i veštim postupkom su postigli harmoniju stapanja sa prirodom.//ek NIKOLA MARAVIĆ – Više u EKO KUĆI No21