LOU ESTELA

Autori:
DARIO CASTELLINO, VALERIA COTTINO
Objekat:
PORODIČNA KUĆA LOU ESTELA
Lokacija:
MOIOLA, CUNEO, ITALIJA
Površina:
50
Fotografija:
FABIO OGGERO

MATATO ,,LOU ESTELLA". NEKADAŠNJA KUĆICA ZA SUŠENJE KESTENA, DANAS JE AKTIVNO MESTO ZA ŽIVOT. REVITALIZACIJA I SAVREMENA DOGRADNJA ORONULE KAMENE KOLIBE, REZULTOVALI SU PROSTOROM KOJI NUDI ZDRAV I KOMFORAN PORODIČNI BORAVAK, NE ZABORAVLJAJUĆI VEZU SA TRADICIJOM I KORENIMA.

 

Obronci Pijemontskih Alpa, karakteristični po gustim kestenovim šumama, čuvaju autentičnu staru arhitekturu metata - planinskih kamenih koliba namenjenih za skladištenje i sušenje kestenja.  Danas mahom napuštene i oronule, metate su svedoci jednog minulog vremena i tradicionalnog uzgajanja kestena. Jedna od njih smeštena u podnožju planine Kuneo, revitalizovana je na interesantan način, čime ne samo da joj je vraćen život, već je i prevazišla svoju osnovnu namenu postavši aktivna porodična kuća.

 

Postojeći objekat je karakteristične, kvadratne osnove nevelike površine, te su arhitekti pristupili njegovoj adaptaciji i spoljašnjoj dogradnji. Budući da moderno poimanje odnosa čoveka prema prirodi podrazumeva arhitekturu kao sredstvo integracije spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora, dodati volumen ima upravo izrazit karakter integracije. Stari kubus je istaknut u kompoziciji i dispoziciji, i na njega se duhovito nadovezuje novo tkivo.  Taj novi deo je, pre svega, materijalizovan na vidno drugačiji način - od drveta. Obrada drveta nosi atribuciju vremena u kome delo nastaje, dok sam specifičan levkasti oblik predstavlja potreban i dovoljan narativ. Ovaj ,,vremenski tunel" spaja dva vremena, dva sveta i dve svrhe. Koreni se čuvaju od zaborava, i samo iskreno i spontano unapređuju i nadograđuju. Sve se to događa pod geslom života i njegove neophodnosti, kao i sveprisutnosti Prirode.

OBRADA DRVETA NA DOGRADNJI NOSI ATRIBUCIJU VREMENA U KOME DELO NASTAJE. DOK SAM SPECIFIČAN LEVKASTI OBLIK PREDSTAVLJA POTREBAN I DOVOLJAN NARATIV. OVAJ ,,VREMENSKI TUNEL" SPAJA DVA VREMENA, DVA SVETA I DVE SVRHE.

Preko spoljašnjih materijala, ne samo da se naziru unutrašnji, već se i čita karakter enterijera. Stari metato iskorišćen je kao odaja za spavanje. Po zidovima on ima crnu završnu obradu, koja psihološki konotira intiman ton prostoje, ali i asocira na pocrnjenje kamenih zidova tokom sušenja kestena. Dnevni boravak je obložen penlima od svetle hrastovine, kako bi se dobio pun efekat svetlosti koja dolazi sa velikog zida - zavese. Ove dve ideje spaja neutralni veli blok materijalizovan u suvim zidovima, koji sadrži toalete.

Novi, dograđeni objekat završava se zidom-zavesom koji briše granice prema prirodi i pejzažu

 

UREÐENJE ENTERIJERA NADOVEZUJE SE NA SPOLJAŠNJU ARHITEKTURU I TEŽI ESENCIJALNOM KVALITETU PROSTORA I IZVORNOJ OBJEKTIVNOSTI PA JE UKLONJENA INTENCIJA NEOBAVEZNOG SADRŽAJA I NAGOVEŠTENA SPIRITUALNA DIMENZIJA PROSTORA.

Nova drvena konstrukcija ne počiva na zemlji, već se i u tom smislu izdvaja - nose je vitki podupirači na različitim visinama. Ipak posmatrajući novi volumen, uočljivo je da je njegov dominantni presek zapravo tradicinalni zabatni oblik, koji je ključ naše genetske memorije prema kući, ognjištu, utočištu.

  -ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ u EKO KUĆI No41