nasa reklama

KUĆA Z U ALPIMA

Autori:
GEZA - GRI E ZUCCHI ARCHITETTI ASSOCIATI ARCH. STEFANO GRI, ARCH. PIERO ZUCCHI, ARCH. STEFANIA ANZIL
Objekat:
KUĆA ZA ODMOR
Lokacija:
TARVISIO, UDINE, ITALIJA
Površina:
195 M2
Fotografija:
GIANNI ANTONIALI

Z KUĆA JE IZGRAĐENA NA PADINAMA ITALIJANSKIH ALPA KAO OBJEKAT ZA PORODIČNI ODMOR. NJEN AUTOR JU JE ZAMISLIO KAO PROSTOR KOJI ČOVEKA POVEZUJE SA PRIRODOM I SAMOM PLANINOM.

Lokacija odabrana za podizanje Z kuće je mestašce Tarvizio kod Udina. Kao i ostatak regiona, Tarvizio čuva primerke stare, tradicionalne arhitekture. Inspiracija za arhitektonski koncept kuće bila je kuća Valser iz obližnje Alanje Valsesije. Nedavno je sanirana i rekonstruisana i danas egzistira kao muzej. Lokacija na kojoj se kuća nalazi topografski je kompleksan prostor sa strmom padinom, prilazom uzbrdo, interesantnim zgradama okolo i mnoštvom panoramskih okvira. Pristupna staza se izdvaja kao jedna od najboljih tačaka projekta.

Spolja, kuća izgleda kao da klizi po zemlji. Koncepcijski i koloritski, približava se okolnim stenama.

Put je jasno determinisan u pejzažu, kuća se pokazuje izdaleka usred drugih objekata, potom se sakriva, a zatim opet pojavljuje u scenskoj ‘žabljoj’ perspektivi iz koje se može doživeti sva njena veličina i filozofija. Međutim, da bi se ušlo unutra neophodno je skrenuti sa glavnog puta i krenuti privatnim putem. Percepcija kuće sa tog mesta je takva da se izgrađeni kontekst postepeno gubi, a nameće se prirodni. Tokom ovog putovanja, put se postepeno sužava, a proporcije prividno menjaju. Sagledana najpre u punoj zapremini od tri etaže, kuća na kraju postaje monovolumen i jednospratni prostor uokviren samo pejzažem. Interesantan je plan orijentacije kuće. Njega određuje zapravo orijentacija samih vizura. S obzirom da je pristupna strana kuće na zapadu, veliki dnevni boravak je smešten na istok. Pogled iz njega seže u daljinu, gde se otvaraju impozantne panoramske slike. Spisak funkcija koje su vlasnici zahtevali bio je bogat i složen, pa je objekat arhitektonski mogao biti rešen jedino deobom prostora na dva volumena. Ovi volumeni nisu tipizirani, niti su koncipirani istovetno, već se međusobno razlikuju, jer i sama Priroda nikada ne stvara identične forme. Različite su visine, a različito su im izbačeni i frontovi, jer to diktiraju zadate funkcije prostora. Veliki dnevni boravak smešten je na ulaznom nivou i obuhvata oba volumena u jedinstveni fluidni prostor. Iznad i ispod njega smeštene su spavaće sobe, odnosno sauna i spa. Spolja kuća izgleda kao da klizi po zemlji i približava se koncepcijski i koloritski okolnim stenama koje kao da izrastaju iz tla.

Tlo je nagnuto i teče, kuća je lagana i ne opterećuje pejzaž. Materijali koji čine projekat odražavaju osnovne ideje – spolja kuća treba da bude u što većem dosluhu sa prirodom, i zato je materijalizacija neutralna, sa drvenim partijama. Unutra je primenjen moderan minimalistički ton, postignut savremenim visokotehnološkim materijalima. Enterijer je jasan i sveden, puristički i nepretenciozan. On asocira na red, čistotu misli i rasterećenost. Konstrukcija objekta je betonska. Betonski su čak i krovovi, kao i podovi, odnosno plafoni. Beton je aplikovan tako da naglašava lakoću mase. S obzirom da je vidljiv samo unutra, on potencira savremenost u svakom smislu.

Iznad prostranog javnog dnevnog boravka izvedeni su manji prostori sa privatnim sadržajima.

Neograničene vizure su glavna oslika čistog i svedenog enterijera.

Osnovu koncepcije karakteriše svojevrsna spoljna omotnica kuće koja je zapravo fizička spona enterijera i eksterijera. Ova spoljna ’koža’ od drveta predstavlja klasičan element tradicionalnog alpskog graditeljstva i nekada je bila vezana za poljoprivredu i uzgoj stoke. U savremenoj Z kući ona postaje zaštitnik od sunca, neophodan element solarne kontrole i uštede energije, što je zapravo ključni arhitektonsko-ekološki kvalitet objekta. Tema lakoće izražena je dizajnom spoljnog suncobrana napravljenog od vertikalnih arišovih greda koje imaju funkciju brisoleja. Ovaj transparentni omotač okružuje čitavu zgradu. On reguliše odnos svetlosti i dostupnost vizura, i zapravo predstavlja filter između unutrašnjeg (privatnog) i spoljnog (javnog) sveta. Drveni brisoleji imaju različitu orijentaciju, poneki i mogućnost rotiranja, a njihov razmak nije konstantan. Otvaraju se da bi otkrili, ali i da sakriju. Oni obezbeđuju vezu između unutrašnjosti i spoljašnjosti, pa svetlost vibrira i menja se konstantno, ali samo na spoljašnjoj ’koži’, obezbeđujući unutrašnjem jezgru mir, harmoniju i privatnost. // ek Mare Janakova Grujić – Više u EKO KUĆI No34