Vlasnici imanja, porodica Gurlej, prisutni na ovom prostoru već treću generaciju, želeli su novu porodičnu kuću koja bi bila inovativni putokaz mladim generacijama za život u potpuno ekološkom, održivom i iskrenom objektu, objektu koji je podjednako i novi i stari. U tom smislu naišli su na puno razumevanje projektanta, arhitekte Marka Vagorna, koji je proces projektovanja započeo i završio inspirišući se karakteristikama i logikom samog lokaliteta.
U konstrukciji objekta nazvanog “Three Glens” (Tri klisure) korišćeni su isključivo lokalni materijali koji su ostavljeni u zatečenom, izvornom stanju (kamen, drvo, travnati krov). Princip iskrenosti u arhitekturi poštovan je kako u domenu materijalizacije, tako i u svim ostalim aspektima projekta – organizaciji prostora, funkcionalnim rešenjima, enterijerskom opremanju. Izrazita pažnja posvećena je minimalizovanju energetskog utroška kuće, što se postiže poštovanjem više različitih principa: zoniranje, potenciranje prirodnog osvetljenja, ugradnja izolacije prirodnog porekla, korišćenje solarne energije, upotreba termalne mase i princip prirodne ventilacije (MVHR). Koncept obnovljive energije prisutan je u ovoj porodičnoj kući kroz postojanje sopstvene vetrenjače, solarnih panela, geotermalne toplotne pumpe i grejanja preko kaljeve peći koja koristi drvo lokalnog porekla.

Po proizvodnji električne energije, Three Glens spada u energetski aktivne kuće, što znači da je dobijena struja ne samo dovoljna za održavanje kuće i života u njoj, već se višestruko veća količina predaje elektrodistributivnoj mreži. Ova energija dobija se od vetro-turbine visine 34 m koja je podignuta uz severnu stranu kuće, gde udari vetra dostižu brzinu i do 100 km/h. Kuća se snabdeva pijaćom vodom iz sopstvena dva bunara. Topla voda potrebna za domaćinstvo dobija se u potpunosti preko solarnih ćelija u kombinaciji sa geotermalnom masom.

Kosi jednovodni krov vidljiv sa severne strane, predstavlja zelenu travnatu površinu. Gledano iz doline, ovo je jedva uočljiv detalj u brdovitom pejzažu koji se pruža u pozadini, čime se postiže opšta nenametljivost i skromnost pojave objekta u okruženju. Drvena obloga fasade dobijena je od hrastovih stabala sa farme, a slično je i sa ugrađenim kamenom. Tako je koloritska paleta eksterijera u direktnoj vezi sa lokalitetom – hrast i kamen su međusobno sličnih, gotovo identičnih boja, koje ne odudaraju od game i materijalizacije okruženja.

Objekat se sastoji iz dve etaže. U gornjoj je smešten prostrani dnevni boravak, a u donjoj se nalazi ukupno pet spavaćih soba. Veliki prozori sa trostrukim zastakljenjem obezbeđuju dovoljnu količinu dnevnog svetla, a staklo kao neutralni element jedan je od simbola savremenog izraza arhitekture objekta. Garnitura u dnevnoj sobi je organskog, negeometrijskog oblika, a u njenom središtu je smeštena kaljeva peć. Ovakvu postavku ognjišta na mestu porodičnog okupljanja srećemo gotovo kod svih nacionalnih arhitektura. //ek Mare Janakova Grujić – Više u EKO KUĆI No11