Kuća Husaro

Autori:
THAM & VIDEGÅRD ARKITEKTER
Lokacija:
Štokholm, Švedska
Površina:
180
Fotografija:
ÅKE E:SON LINDMAN

REFLEKS OKOLINE KAO ASOCIJACIJA, AUTOROVA NAMERA DA POTREBOM LOKALNO DOSTUPNIH PRIRODNIH MATERIJALA GRAĐEVINI UDAHNE TOPLINU I NEŽNOST, KAO I KARAKTERISTIKE FORME SAMOG DELA, OSTVARUJU FUZIJU ARHITEKTURE I PRIRODE. NJIHOVA HARMONIJA ODZVANJA KROZ DETALJE OBJEKTA, TRANSPARENTNOST, UNUTRAŠNJOST, NAMEŠTAJ I DODATKE.

Moderni objekat tradicionalnih obrisa, karakterističnih za kuće štokholmskog arhipelaga u kome se nalazi, stoji kao materijalni dokaz  čovekovog apstraktnog razmišljanja i njegove zapitanosti o stvarnosti koja
ga okružuje. On tu stvarnost prevazilazi lepotom i intrigantnošću, a pored svojih primenjenih vrednosti reflektuje još i emocionalnu i saznajnu
strukturu autora. Imanje je već generacijama u vlasništvu iste porodice. Kako se porodica širila, povećavala se i potreba za prostorom, a relativno
nizak budžet bio je jedan od faktora koji je uticao na odabir svedenog i racionalnog dizajna.

JEDNOSTAVNOST KOMPOZICIJE I OBLIKOVANJA

Postulati digitalnog doba nameću nov stil života. Predan instrukcijama tehnologije i njenih pravila, čovek živi neaktivno u domenu razvitka sopstvenog stvaralaštva, udaljavajući se time od urođenih načina funkcionisanja. Tehnologija služi ćoveku, ali ga sve više i potčinjava sebi, uskraćujući mu kvalitetno sadejstvo sa prirodom. Vođen ovim uvidom, autor težište određenja usmerava na aktuelni kontekst unutar kojeg se odigrava proces povezivanja čoveka i okruženja. Dijalog prirode i izgrađene sredine je dinamičan odnos u kome učesnici zajedno stvaraju
značenja. Na taj način, autentično izražavanje postaje delatnost koja održava dramsku napetost između stvorenog i postojećeg, između onog što
je zamišljeno, formom i materijalima uobličeno, pa potom predato prirodi kao novi produkt. Spoljašnost objekta je u potpunosti obložena savijenim tablama crnog lima različitih širina koje integrišu položaj prozora, dok zastakljena klizna vrata omogućavaju preplitanje spoljašnjeg i unutrašnjeg, nagoveštavajući novu dimenziju prostora. Ispitivanje uslova otvaranja granica koje determinišu vizuelnu predstavu objekta, apstrahovanje, dolačenje do suštine i rasvetljavanje ideje bile su smernice koje su dovele do sagledavanja buduće forme. Realizovan je objekat čistih linija koji naglašava odnos mase i praznine, svetlog i tamnog, i koji pored suštinski jednostavnog minimalističkog poteza u oblikovnom smislu, podržava tehničku jednostavnost i primenljivost u svakodnevnom životu.

DRVO KAO ELEMENT LIKOVNOSTI

Smeštena na čistini, okrenuta svojom severnom stranom prema moru, kuća zauzima idealan položaj za uživanje u bogatom i raznovrsnom krajoliku. Unutrašnji prostor je organizovan u dva nivoa i podeljen na otvoreni društveni segment i privatni gornji nivo sa spavaćim sobama i igraonicom. U prizemlju je polujavni prostor koji sadrži dnevni boravak, kuhinju i kupatilo. To je niz međusobno povezanih prostora minimalističkog dizajna, jednostavne šeme boja zasnovane uglavnom na neutralnim tonovima,
sa akcentima usmerenim na prirodno drvo i detalje. Spavaće sobe i igraonica smeštene su na spratu i u skladu su sa principom svedenosti, na kome počiva vizuelni identitet objekta. Sve konstrukcije i završne obrade su od drveta, što doprinosi izražajnosti i opipljivosti celokupnog enterijera. Bavljenje likovnim elementima kao neizostavnim motivom dizajna sprovodi se u cilju postizanja efekta pokreta i utiska dramatičnog pristupa unutar prostora čije su granice istovremeno jasno defnisane i konzistentno potisnute. Kroz bogatstvo poteza i zasićenost površina stvara se ravnoteža linearnih sklopova i osećaj nesmetanog prožimanja masa u živom  arhitektonskom prostoru. Zahvaljujući ovakvom načinu rada, prostor je dobio na kvalitetu prikaza planova, kao i na svetlosnom bogatstvu i dubini ambijenta.

Spoljašnost je u potpunosti obložena savijenim tablama crnog lima različitih širina.

Harmonija prirode i arhitekture odzvanja kroz transparentnost unutrašnjosti.

TRANSFORMACI  PROSTORA SVETLOŠĆU

Svetlost – centralna tema u arhitekturi kroz celu njenu istoriju, ostala je najvažnije polje interesovanja u ovoj oblasti do današnjih dana. Pružajući
beskonačne mogućnosti i otkrivajući formu kao vezu estetike i konstrukcije, svetlost omogućava različite transformacije prostora, dopunjava svaki aspekt projekta, oplemenjuje materijale i kreira profil mesta dajući mu dimenziju, boju, život. Kontrolišući dobro efekat svetlosti i savršeno vladajući njime, namerno i svesno, dosetljivim arhitektonskim rešenjem koje uvlači svetlost odozgo, autor je stvorio nit koja veliča presek arhitekture i prirode težeći da uhvati momenat i uokviri prostor. Veliki krovni prozor ima determinišuću ulogu u identifikaciji objekta. Kao  integralni deo kompozicije, on podvlači vertikalnost prostora i suptilno je povećava, pružajući svojom lakoćom uzbudljivo emocionalno i duhovno iskustvo, dajući energiju jednostavnoj masi objekta. Svetlost je opijum  arhitekte i senka njegovih formi.