KUĆA BUDUĆNOSTI

Autori:
DANICA TOMIĆ
Objekat:
KUĆA BUDUĆNOSTI

DANICA TOMIĆ, MLADA ARHITEKTICA IZ VRANJA, OSVOJILA JE PRVU NAGRADU NA MEĐUNARODNOM TAKMIČENJU FUTURE HOUSE 2018, ODRŽANOM U SAD-U. NJEN PROJEKAT TI-HO MODULAR HOUSE, KOJI JE OCENJEN KAO NAJBOLJI, PRIVUKAO JE VELIKU PAŽNJU I INTERESOVANJE. DANICA TOMIĆ JE STUDIRALA NA GRAĐEVINSKO-ARHITEKTONSKOM FAKULTETU U NIŠU, A KAKO SAMA KAŽE, NJENA SKLONOST KA UMETNOSTI, POTREBA ZA KREIRANJEM I ŽELJA ZA ISTRAŽIVANJEM UTICALE SU I NA IZBOR FAKULTETA I NA FORMIRANJE HOBIJA, KROZ UPOZNAVANJE SA RAZLIČITIM MEDIJUMIMA LIKOVNE I PRIMENJENE UMETNOSTI. NAJVEĆU INSPIRACIJU PRONALAZI U PRIRODI I U UNUTRAŠNJEM ŽIVOTU ČOVEKA. UŽIVA U PUTOVANJIMA, UPOZNAVANJU NOVIH LJUDI I KULTURA RAZNIH NARODA. U INTERVJUU ZA MAGAZIN EKO KUĆA GOVORI O POBEDNIČKOM PROJEKTU, SVOM PROFESIONALNOM RAZVOJU, ARHITEKTURI U SRBIJI I INSPIRACIJI KOJU PRONALAZI U PRIRODI.

Dobitnica si prve nagrade na međunarodnom takmičenju Future House 2018 koje je nedavno održano u SAD. Kako ti vidiš arhitekturu budućnosti? Arhitekturu budućnosti vidim isključivo kroz prizmu zelene gradnje. Samo postojanje svesti da naš trenutni uticaj, kao i uticaj u svakom trenutku u vremenu ostaje zauvek, upućuje na arhitekturu koja je dužna da bude ekološki odgovorna i samoodrživo nastrojena. Ponovno okretanje prirodi smatram značajnim i srećna sam što sam rođena u vremenu kada ove ideje uzimaju maha. U skladu sa tim, arhitekturu budućnosti zamišljam kao potpuno integrisanu u prirodno okruženje, tačnije kao svojevrsno igralište na kome se prepliću i međusobno prožimaju aspekti zelenih grana arhitekture. Neke od njih, koje su zastupljene i u ovom radu, jesu organska, biomorfna i biofilna arhitektura.

Šta te je navelo da se prijaviš i u čemu si pronašla inspiraciju za ovaj projekat? Opiši nam koncept svog rada.

Prijavila sam se kada sam videla da se traži ideja koju sam tada već uveliko razrađivala. Ovaj projekat je zapravo moj diplomski master rad. Inspiracija je višeslojna i tiče se konekcije između novih mogućnosti, postojećih problema, naravno prirode, kao i adekvatnog i racionalnog korišćenja energije. Tema ovog rada se bazira na ispitivanju stanovanja kroz modularnost osnovnih jedinica arhitektonskog prostora. Cilj je kreiranje ekološki odgovorne montažne modularne kuće kroz tumačenje odnosa oblika u prostoru i ispitivanje mogućnosti topografije terena, sa naglašenom vertikalom kao jednim od aktuelnih izazova savremene arhitektonske prakse. Takođe, ova tema prati ideologiju povratka prirodi, što predstavlja značajan aspekt za uspostavljanje balansa na relaciji
čovek – priroda.
Objekat ima prilagodljiv karakter, što znači da njegova funkcija nije ograničena na porodično stanovanje. U različitim fazama on može da posluži kao malo planinsko sklonište, vikend kuća ili kuća pogodna
za apartmansko izdavanje. Ukoliko ovaj objekat, celinu sa svim njegovim modulima, posmatramo kao tipsku jedinicu, čitav koncept je moguće primeniti na podizanje zgrade tako što bi postavljanje satavnih elemenata pratilo princip formiranja saća. Time bi se otvorilo novo poglavlje u rešavanju pitanja stanovanja u gradovima budućnosti.

Studirala si arhitekturu u Nišu, a na takmičenju su bila bolja od studenata iz SAD, Italije, Južne Koreje. Iz perspektive mlade arhitektice iz Srbije, kako bi ocenila obrazovanje koje studenti arhitekture dobijaju kod nas? Da li mladi imaju dovoljno prilika za usavršavanje?

Pored toga što svi imamo pristup istim informacijama, individualna je stvar koliko će tog znanja biti primljeno i na koji način će se ono primeniti. Na niškom fakultetu se najviše pažnje posvećuje tehničkoj i konstruktivnoj opravdanosti nekog rešenja. Što se projekata tiče, mnoge kreativne ideje se namerno nazivaju ‘nemogućim’ pri čemu bi to ‘nemoguće’ trebalo da bude motivacija za detaljniju konstruktivnu razradu i stizanje do ‘bravo, naravno da je sve moguće’. Ponekad je to težak, ali svakako i koristan proces. Više praktičnog rada ili isprobavanja i posvećen mentorski odnos mogu da premoste sve poteškoće. Što se drugih načina usavršavanja tiče, omiljene su mi radionice, koje su mnogo uticale na inspiraciju i motivaciju koju imam.

Koliko je ovo priznanje značajno za tvoj dalji profesionalni razvoj?

Lično mi je značajno kao potvrda da, i pored nekih dilema koje imam, ipak jesam na dobrom putu. Godinama se trudim da jedan od svojih hobija održim na profesionalnom nivou uprkos silnom nedostatku vremena. Umetnost je kod mene prisutna kroz razne medijume, a među njima su najizraženiji arhitektura i tetoviranje. U filozofskom smislu, oba pravca imaju istu misiju, sa različitim načinom i opsegom delovanja. Vreme i mogućnosti će učiniti svoje. Za sada jedan poen više za arhitekturu.

Kako bi ocenila arhitektonsku scenu u Srbiji?
Tek sada postajem svesna realnih problema projektanata u svakodnevnoj praksi i nažalost, mnogobrojnih nametnutih ograničenja, tako da se ne osećam kompetentno da ocenjujem nečiji rad. Verujem da ima mnogo talentovanih arhitekata, a još mnogo više investitora nespremnih za inovacije. Generalno, kada bi standardi bili viši, umetnička vrednost
arhitekture bi bila daleko veća.

Da li često učestvuješ na sličnim konkursima? Srećeš li se sa drugim mladim arhitektima iz regiona?
Interesantno je to što je ovo prvi konkurs na kome sam učestvovala samostalno. Pre toga sam sa kolegama učestvovala na još nekoliko konkursa čiji rezultati nisu doživeli ovoliki odjek. Istakla bih projekat za samoodrživu kuću u Africi, za koji je bilo zanimljivo istraživati na temu: kako postići isti cilj u različitim vremenskim uslovima. Tu je takođe i projekat ekološke vikend kuće u neposrednoj blizini jezera, Savat I i Savat II, koji mi je jako drag kao moj prvi projekat po bioklimatskim standardima. Sada sam naravno još motivisanija, tako da sam otvorena za saradnju i nove ideje.

Na čemu trenutno radiš? Da li ti je u planu neki novi ‘zeleni’ projekat?
Trenutno radim na tome da sebi omogućim mnogo snoubordanja ove sezone. Mimo toga, volela bih da učestvujem na još mnogim konkursima u istoj sferi, sa različitom tematikom.
Za kraj, šta bi sada sa ovim iskustvom poručila mladim arhitektima u Srbiji?
Moja poruka svima je da veruju u sebe i da budu dovoljno istrajni, kako bi svako ‘nemoguće’ učinili mogućim.