OBLIK KROVA-PERGOLA, KOJA IZGLEDA KAO NEDOVRŠEN KROV, IMA SPECIFIČNU FUNKCIJU. SA JEDNE STRANE, ONA PREDSTAVLJA ARHETIP U DATOM OKRUŽENJU I POSTAVLJA OBJEKAT U OKOLNI KONTEKST TAKO DA NE REMETI URBANI RITAM, A SA DRUGE STRANE, ZAMENJUJE ZATVORENI KROV.

Novi projekat realizovan u naselju Antoni, u blizini Pariza, primer je arhitekture koja svojom formom i likovnim izrazom uspostavlja dijalog sa okruženjem i usklađuje se sa urbanističkim, često zastarelim regulativama, koje se odnose na zoniranje starih delova grada. Urbanistički uslovi koji su bili definisani prema uličnoj matrici i arhitekturi postojećih kuća karakterističnih za ovaj deo naselja, predstavljali su ograničavajući faktor, ali istovremeno i izazov za autore, da se projektom ove kuće odgovori na nov način. Arhitekti Đurić i Tardio prenose nam deo vlastitih iskustava: “Kašnjenje pri dobijanju dozvola, zajedno sa uslovima koji vladaju u gradu i sa našom željom da nastavimo sopstveno istraživanje upotrebe drveta u projektovanju i izvođenju objekata, dovelo nas je do toga da predložimo određenu vrstu sistema konstrukcije. Ovaj tip još nije primenjivan u gradskim sredinama i uglavnom je rezervisan za izolovane kuće u mestima manje gustine naseljenosti. Gradska pravila, položaj i okruženje mesta za gradnju, koji su veoma tipični, nametnuli su ustaljenu formu, što smo izgleda dobro iskoristili, i što se na kraju ispostavilo kao dobra strana projekta.“

Oblik krova-pergola, koja izgleda kao nedovršeni krov, ima specifičnu funkciju. Sa jedne strane, ona predstavlja arhetip u datom okruženju i postavlja objekat u okolni kontekst tako da ne remeti urbani ritam, a sa druge strane, zamenjuje zatvoreni krov koji bi postao tavan prepun svega i svačega ili neiskorišćen prostor. Tako smo mi uselili stanovnike i ostavili krov otvorenim, pretvorivši ga u terasu punu zasada povrća, intimnu i osunčanu. Izbor biljaka obavio je pejzažni arhitekta i zasadio na pergoli travke i lozice koje donose plod, kao kivi i grožđe, tako da vlasnici uživaju i u povrtnjaku i u visećim vrtovima.

.

Zid svetlarnika može da se ukloni kako bi se napravila galerija i time ostvarila vizuelna veza između dva sprata. Stepenište je smešteno u centralnom prostoru dela za poslugu, i za sada je ulaz u kuću jedinstven za sve korisnike. Planira se da se kasnije ovaj deo otvori ka dnevnom boravku.
Ogromni klizni panoi koji se nalaze na oba nivoa, dele dnevni boravak na dve celine kako bi se prostor organizovao u skladu sa aktuelnim potrebama stanara. Danas su tu radna soba i biblioteka u prizemlju, a bioskop na prvom spratu, a sutra se može naći nešto drugo. U prizemlju, klizna vrata trpezarije prema terasi integrišu spoljni i unutrašnji prostor, omogućavajući da se prostor za ručavanje po sunčanom vremenu začas organizuje na terasi, pod vedrim nebom. Postavka prostorija je takva da se fokusira na fleksibilnost i mogućnost prilagođavanja prostorija godišnjem dobu. Leti je prostor otvoreniji i prozračniji jer se proteže u spoljašnji prostor, dok je zimi ušuškan oko kamina. Takođe je moguće prilagođavanje prostora aktuelnim potrebama i stilu života stanara. Ovi principi su vodili autore tokom celog procesa projektovanja i izvedbe objekta.

Kuća je kompletno izgrađena od drvenih panela postavljenih na uzdignuto postolje. Svi elementi su prefabrikovani u radionici i isporučeni na gradilište, gde su sastavljeni u roku od dve sedmice. Ovde se radi o sistemu gradnje uz upotrebu drvenih panela koji potiču sa malih održivih šumskih površina u privatnom vlasništvu.
Prethodno isečeni paneli, opremljeni izolacijom od drvenih vlakana i netretiranim bočnim završecima, isporučeni su na gradilište skoro završeni, svodeći tako količinu radova na licu mesta i zagađenje okoline na minimum.
Fasade od drvenih panela sa veoma efikasnom spoljašnjom izolacijom u potpunosti eliminišu termalne mostove, tako da se ova konstrukcija pokazala kao idealna. Podno grejanje na gas se uglavnom uključuje na niskim temperaturama. //ek – Više u EKO KUĆI No06