Prostorna organizacija objekta projektovana je kao jedinstven kontinualni prostor. Izuzetnom funkcionalnom preciznošću, različitim visinama programskih celina i njihovim preplitanjem, postignuti su impresivni dinamični odnosi volumena i gradacije između privatnih i javnih prostora . I po horizontali i po vertikali, funkcionalno-prostorne celine se prožimaju. Uticaj tradicionalne japanske kuće je vešto transponovan u potrebe, mogućnosti i životni stil klijenta, mladog bračnog para.

Osnovu prvog nivoa spratne visine 2,05 m ispunjavaju prostori otvorenog tipa bez striktno definisanih granica, kojima se ostvaruje fluidnost i fleksibilnost. Pri samom ulasku u kuću, najpre nailazimo na tradicionalni ulazni prostor koji se naziva genkan. Prostor je u nivou nižem od nivoa ostalih prostorija kuće, delom zato da bi se naglasile njihove razlike, a delom iz funkcionalnih razloga, kako se spoljna prašina ne bi širila u ostale prostorije.

Karakteristično za japansku tradicionalnu arhitekturu jeste da samo značenje reči ’soba’ ne postoji u njihovom jeziku, već se to bolje može prevesti kao prostor u čijoj je suštini multifunkcionalnost. Pod uticajem zapada, savremene kuće mogu imati i strogo definisane prostore, ali je to ipak ređi slučaj. Upravo ti fluidni prostori predstavljaju nešto poput čitljivog znaka, kako istočnjačke filozofije, tako i njihovih životnih prostora.

Za razliku od prvog nivoa kuće, koji se odlikuje izrazito malom spratnom visinom, na drugom nivou je ostvarena dinamičnost volumetrijske kompozicije funkcionalnih celina. Centralno stepenište, poput plutajućeg ostrva, služi i kao neka vrsta polu-granice, odnosno njegovom pozicijom i dimenzijom se postiže odvajanje prostora na dve zone u okviru celovitog prostora drugog nivoa. Dnevni boravak impozantne visine od 4m orijentisan je prema parku, prirodnom pejzažu koji postaje glavno obeležje kuće.

Nekonvencionalnom primenom rolo-zavesa u dva pravca moguće je odrediti koliko će se prirodnog pejzaža uvesti u deo privatnog ambijenta. Dominantan motiv u prostoru i jedan od neizostavnih elemenata savremene japanske arhitekture predstavlja balkon, oaza mira. Svaki segment unošenja prirodnih elemenata i minijaturnih bašta suptilan je pokušaj simuliranja zen filozofije kroz prostorne odnose.

U enterijeru ovog harizmatičnog stambenog objekta oseća se uticaj zapadne kulture. Preovladava bela boja u obradi zidova, plafona i nameštaja, koja u kombinaciji sa prirodnim tonovima drveta doprinosi boljem doživljaju prostora koji je prijatan za život i pročišćen od viška elemenata. Japanske kuće su male i funkcionalne, a njihov dizajn se odlikuje naglašeno čistim izrazom. To donekle proizilazi iz tradicije istočne kulture koja je, za razliku od zapadne, više okrenuta duhovnim vrednostima nego materijalnim, što se u velikoj meri ogleda i u načinu i kulturi življenja.//ek Aleksandra Praštalo   –   Više u EKO KUĆI No15