nasa reklama

CRNO NA BELO

Autori:
IAN MOORE ARCHITECTS
Objekat:
PORODINA KUĆA
Lokacija:
SURRY HILLS, SYDNEY, AUSTRALIJA
Površina:
150
Godina realizacije:
2010.
Fotografija:
IAN McKENZIE

SVEDENIM I PROMIŠLJENIM KONCEPTOM MATERIJALIZACIJE SAČUVANI SU TRAGOVI PROŠLOSTI, UZ KREIRANJE BESKOMPROMISNO SAVREMENOG STAMBENOG PROSTORA.

Kada klijent, u ovom slučaju klijentkinja, poželi kuću ćiji će najznačajniji deo biti kolekcija autorskih crno-belih fotografija, na kojima se između ostalih pojavljuje i Mik Džeger, onda je koncept crno-bele materijalizacije potpuno opravdan. Ovaj zahtev klijentkinje, inače fotografa i producenta u filmskoj industriji, predstavlja jedan od dva zahteva iznetih pred arhitektu Jana Mura. Drugi zahtev odnosio se na prostrano i dobro osvetljeno kupatilo na spratu. Ta dva zahteva ujedno su predstavljala polazište i osnov za koncept celokupnog rešenja.
Projekat predstavlja rekonstrukciju skladišta iz druge polovine 19. veka u dvoetažni jednosobni stambeni prostor. Pre stambene namene, prostor je služio kao mehaničarska radionica, sve do 70-ih godina prošlog veka, kada je pretvoren u stambeni prostor sa umetničkim ateljeom. Postoje dve ulične fasade, prednja i zadnja, što omogućava potpuno odvojen kolski i pešački pristup. Savremeni ulazni portal materijalizovan u crnom čeliku i mutnom staklu ima punu visinu, i u kontrastu je sa slojevitom strukturom vertikale rekonstruisanog fasadnog zida od cigle, na kome se uočavaju pozicije nekadašnjih prozorskih otvora.

Razlika u visini između prednje i zadnje strane kuće omogućila je visoki volumen dnevnog boravka, sa kuhinjom na galeriji, dok su spavaća soba, kupatilo i intimniji dnevni boravak smešteni na poslednjem spratu, na kom se nalazi i pomenuta kolekcija fotografija. Funkcionalno rešenje prostora širokog svega 4,65m uslovilo je zahtev za što tanjim podužim pregradnim zidom, koji ima i noseću ulogu, budući da se na njega oslanja stepenište. Kako je taj zid mogao biti ukupne debljine od samo 1cm, pošto je toliko mesta preostalo kad se od širine oduzme potreban prostor za stepenište i garažu, izabrana je ploča od čelika, završno tretirana crnim epoksi premazom. Crne čelične ploče preuzele su ulogu pregrada u celom enterijeru, pa je i polica za knjige, kao deo nameštaja, izrađena od istovetnih ploča debljine 1cm.

Ovakav koncept materijalizacije enterijera zahteva savremenu i izuzetno preciznu tehnologiju izrade svih elemenata, što u velikoj meri racionalizuje količinu građevinskog otpada i aktivnosti rušenja. Koncept crno-bele materijalizacije sproveden je na taj način što su sve zatečene strukture tretirane belom bojom (zidovi, podovi, plafoni…), dok su svi novi elementi u crnoj boji, uključujući sav nameštaj i opremu.

KONCEPT CRNO-BELE MATERIJALIZACIJE SPROVEDEN JE NA TAJ NAČIN ŠTO SU SVE ZATEČENE STRUKTURE TRETIRANE BELOM BOJOM, DOK SU SVI NOVI ELEMENTI U CRNOJ BOJI, UKLJUČUJUĆI SAV NAMEŠTAJ I OPREMU.

Umetnuto kupatilo na spratu predstavlja najznačajniju intervenciju, i spolja je materijalizovano kao crno, čime prati logiku definisanog koncepta, dok je unutra ta logika narušena, jer ne bi bila u skladu sa konceptom svetlog i prostranog kupatila. Kako arhitekta nije želeo da umetnutim volumenom kupatila naruši utisak celovitosti prostora, crni zidovi se završavaju na visini prozorskih otvora na fasadama, a do visine plafona nastavljaju se materijalizovani u providnom staklu, koje omogućava upliv dnevnog svetla. //ek Bojana Stanković – Više u EKO KUĆI No11