SVEŽA BAŠTA

Piše:
KATE GOULD, SPECIJALNI DOPISNIK EKO KUĆE IZ LONDONA

URBANI PROSTORU MORAJU I MOGU OZELENETI, I DA JE SVAKA, PA I NAJMANJA POVRŠINA, UPOTREBLJIVA, DRAGOCENA I VREDNA BRIGE I TRUDA. SVAKI ZELENI KOMADIĆ PROSTORA JE PRIRODNI KORIDOR, PRIBEŽIŠTE ZA INSEKTE, PTICE STANARICE I PTICE SELICE, VODOZEMCE I SISARE. U ZELENOM OKRUŽENJU SE ČOVEK BOLJE OSEĆA, SRDAČNIJE DRUŽI I LEPŠE IZGLEDA. MOŽDA VAM OVO ZVUČI MALO ’OTKAČENO’ ALI JE POTVRĐENO DA JE ISTINITO.

Evo nam opet proleća! Prošla je i 2016, brzo kao i sve godine pre nje, i sat nam ponovo otkucava dane preostale do početka prolećnih radova u vrtu. Baštovani se pripremaju za mesece koji prethode početku leta, za vreme kada neće moći da dignu glavu od posla.

Meni je ovo proleće posebno važno ne samo zbog uobičajenih baštenskih aktivnosti, na njih sam navikla, već i zbog toga što ću u maju na Sajmu cveća u Čelsiju postaviti svoju osmu po redu i prvu po složenosti, najkomplikovaniju vrtnu strukturu do sada.

Tokom svih ovih godina učešća na sajmu u Čelsiju dizajnirala sam i izgradila nekoliko vrtova kojima je zajedničko  to što sam u svim postavkama bila vođena idejom kako da njihov koncept omogući kvalitetnu interakciju stanovnika gradova i metropola i da ih navede da se i sami pozabave ozelenjavanjem svog životnog prostora. Takmičenje na ovoj manifestaciji uvek donosi i radost i užas. Ili to volite ili mrzite. Ja sam od onih koji obožavaju da budu u Čelsiju i da uzmu aktivno učešće u gradnji vrtova, ali se ove godine pitam da li sam možda otkinula prevelik zalogaj i da li ću uspeti da ga sažvaćem. U studiju smo svi bili složni u opredeljenju da treba da konkurišemo za učešće i da treba da izađemo sa nekim velikim i smelim dizajnom. Međutim, kada sam saradnicima izložila svoju ideju, svi su zanemeli i pogledali me onim pogledom koji kaže: Hej, jesi li ti luda? Možda i jesam, ali ostajem u dubokom uverenju da se urbani prostoru moraju i mogu ozeleneti, i da je svaka, pa i najmanja površina, upotrebljiva, dragocena i vredna brige i truda. Svaki zeleni komadić prostora je prirodni koridor, pribežište za insekte, ptice stanarice i ptice selice, vodozemce i sisare. U zelenom okruženju se čovek bolje oseća, srdačnije druži i lepše izgleda. Možda vam ovo zvuči malo ’otkačeno’ ali je potvrđeno da je istinito.

Našu ovogodišnju postavku u kategoriji ’Gradski život’ nazvali smo ’Sveža bašta’. Ona zauzima površinu veličine 12x6m, i teoretski bi je bilo moguće postaviti za manje od nedelju dana. E, ali stvari su malo komplikovanije, jer želimo vrt u više nivoa, što predstavlja glavolomku u domenu dizajna i tešku muku u delu izvedbe. Naš vrt je zamišljen tako da obezbedi zonu zelenila stambenom bloku, ali ne zgradi, već svakom pojedinom stanu. Koncipiran je kao zasenčena pergola na najvišem nivou, nekoliko raštrkanih mesta za sedenje postoji u središnjoj zoni, a u prizemlju su dve zaklonjene manje površine za boravak više osoba. U svim zonama postoji odgovarajući odabir zasađenih biljaka. Pri vrhu konstrukcije su biljke koje vole sunce, a otporne su na aerozagađenje i zapravo su prečistači vazduha, a u nižoj zoni je mešana paleta tropikana kojima ne smeta manjak sunčeve svetlosti, a zgrada ih zimi štiti od mraza. Održavanje ove strukture ne bi trebalo da predstavlja težak zadatak. Može da ga obavlja tim stručnih baštovana ili pak grupa stanara koji imaju afiniteta prema gajenju biljaka i koji bi, budući da su i sami korisnici dobrobiti ove strukture, sigurno imali želju da joj obezbede bujnost i dug život.

U gradovima je i tradicionalno horizontalno ozelenjavanje površina često problematično zbog obilja otežavajućih okolnosti tipičnih za gradsku infrastrukturu i administraciju, ali se uprkos tome poslednjih godina intenzivno razmišlja i o vertikalnoj postavci gradskog zelenila. Zeleni zidovi su sve više prisutni. Istina, teški su za održavanje, ali sve su lepši. Upotrebili smo ih i mi da bismo povećali površinu koja upija čestice aerozagađenja. Dobro organizovanim sakupljanjem atmosferske vode, oni postaju samoodrživi  jer znatno povećavaju njenu količinu, pa i kvalitet, čime postaju veoma poželjni u šemi ekološke opravdanosti. Imamo veoma smele i čak revolucionarne ideje po pitanju proširenja liste biljaka koje ćemo upotrebiti za sadnju na zidovima. U glavi imam sliku kako bi vertikalni zidovi trebalo da izgledaju, i nadam se da će ona postati stvarnost.

Iste ovakve luckaste zamisli imamo i po pitanju strukture koju u studiju nazivamo ’Mehano’. Razlog što smo odabrali ovo ime koje se zapravo odnosi na igračku, jeste da odagnamo strahove i strepnje tipa ’da li će ovo biti zaista moguće’. Dakle, upotrebićemo čelik, drvenu građu, staklo i metalnu oblogu za izgradnju naše ’stalaže’, materijale koji se koriste u arhitekturi, ali ne i pejzažnoj arhitekturi. Očekujemo da će naša ’Sveža bašta’ u kategoriji ’Gradski život’ biti privlačno lepa i pouzdano čvrsta.

Iste ovakve luckaste zamisli imamo i po pitanju strukture koju u studiju nazivamo ’Mehano’. Razlog što smo odabrali ovo ime koje se zapravo odnosi na igračku, jeste da odagnamo strahove i strepnje tipa ’da li će ovo biti zaista moguće’. Dakle, upotrebićemo čelik, drvenu građu, staklo i metalnu oblogu za izgradnju naše ’stalaže’, materijale koji se koriste u arhitekturi, ali ne i pejzažnoj arhitekturi. Očekujemo da će naša ’Sveža bašta’ u kategoriji ’Gradski život’ biti privlačno lepa i pouzdano čvrsta.

Mi u Britaniji imamo sreću što u hiljadama parkova širom zemlje postoji mnogo stoletnog drveća koje predstavlja najbolji filter za gradsko zagađenje, a istovremeno i ugodan habitat za mnogobrojne biljne i životinjske vrste. Želeli smo da baš ovakvo drveće ’sa perspektivom’ ugradimo u naš projekat, pa smo jednog hladnog, vlažnog, vetrovitog dana izašli u izviđanje terena i potragu za sadnicama. Obišli smo mnoge rasadnike i videli mnoštvo sadnica koje smo procenjivali i predviđali koliko i kako će rasti, kakvi će filteri od njih postati. Takođe je trebalo odlučiti i isplanirati kako ćemo ih preneti do Čelsija i tamo posaditi na onom parčencetu od 72mkoje nam je dato na raspolaganje. Jedva smo čekali da se taj prenos obavi, jer tek sa drvećem na placu imate stvarno utisak da se tu nešto važno događa. Uz sve tekuće poslove i obaveze prema klijentima, jedva uspevamo da sve obavimo onako kako treba i u skladu sa visokim standardima kojih se pridržavamo u svakom segmentu posla. Ipak, našoj radosti nema kraja i jedva čekamo da otpočnemo rad na ovom ’suludom projektu’. Sve što nam je potrebno je radna sedmica od deset dana, radni dan od petnaest sati i (molim te, Bože) mesec maj bez kiše!//