PRIRODNI AFRODIZIJACI

Piše:
PROF.DR MAJA VOLK

SRBIJA JE NA DNU EVROPE PO NATALITETU.
SRBIJA JE NA DNU EVROPE PO DUŽINI ŽIVOTA.
SRBIJA JE PRVA U EVROPI PO BROJU STARIH I BOLESNIH LJUDI.

Psiholozi se u mnogim teorijama ne slažu, ali kada je reč o seksualnoj energiji, bez obzira na to kojoj školi ili pravcu pripadaju, reći će da je u pitanju moćna sila koja je i te kako uticala na tok istorije. Vekovima ljudi pokušavaju da se izbore sa svojim strastima, često gubeći glave, vodeći se instinktima, porivima, ljubavlju, strašću. Od Trojanskog rata na ovamo, države, crkve, religije, pojedinci, ili su mahnito udovoljavali strastima, kao u Renesansi ili u 18. veku, ili su pak kažnjavali i bludne misli, ne samo radnje, pod konzervativnim strujama hrišćanske crkve.

Celibat je oduvek bila velika vrlina, zaista za divljenje. Onaj ko je svojom voljom uspevao da obuzda prirodu, da savlada seksualnu energiju, taj je bio za poštovanje i klanjanje. Nevinost se cenila više od zlata, muškarci su se ženili čednim devojkama, a sifilis dobijali po bordelima. Ljubavnici i ljubavnice su održavali krhke brakove i porodice, kao sredstvo oduška pomoću kojeg su, bar za trenutak, nestajali nezadovoljstvo, patnja i očaj.  Prostitucija se zato i naziva najstarijim zanatom na svetu, jer seks je prethodio metalurgiji i grnčarenju.

Afrodizijaci su oduvek bili priče golicave i otvorene, a pre pojave pornića na internetu, pesnička dela koja su stvarali Pjetro Aretino, Dante Aligijeri, pa i Servantes i Šekspir, ili dela poput Balzakovih golicavih priča ili našeg Crven bana, služila su za buđenje, paljenje ili gašenje seksualne želje. Nije bilo problema sa natalitetom. Samo dve generacije unazad, recimo u katoličkoj Španiji, žene su rađale i po sedmoro, osmoro dece. Moja prababa ih je imala 14, i od toga je samo dvoje dece umrlo dok su bili mali, ostali su preživeli i dugo živeli.  Dve generacije kasnije,  u Španiji je natalitet blizu nule, u Italiji  takođe, i trend je takav da će za sto godina broj stanovnika Afrike dostići milijardu, a u Evropi će ih biti 20 posto manje. Ja sam čovek koji prihvata realnost i nemam problem s tim što će za sto godina većinsko stanovništvo planete činiti  Azijati i Afrikanci. Uostalom, svi smo mi potekli iz Afrike. Ali želim da potrajem, da imam gomilu unuka, praunuka, čukununuka, i da, kad pogledam na kraju moje sto četrdesete godine unazad, ne budem ponosna na gomilu knjiga koje sam napisala, nego na potomstvo koje sam izrodila. Zato i pišem ove redove, jer ne znam nikoga ni u vlasti ni u opoziciji, a ni u klasičnoj medicini, ko ima plan za dugovečnost i regeneraciju nacije.

Putujući internetom u potrazi za novim znanjima,  nabasala sam pre par godina na knjigu “Prirodni plan za testosteron”, vrlo moćnog, poznatog i proverenog herbaliste Stivena Heroda Buhnera,  autora knjiga o inteligenciji biljaka, biljnim antibioticima i lečenju lajmske bolesti.  Iako nikada u životu nisam imala problema sa aktiviranjem testosterona u muškarcima, primećujem da se u poslednjoj deceniji  bitno promenila muško – ženska igra u celom svetu, pa i kod naših nekada seksualno vrlo potentnih Balkanaca.  Sviram po restoranima gde sede izolovane grupice momaka na jednoj strani, a devojaka na drugoj. Sredstvo komunikacije im je mobilni telefon, niko više ne merka susedne stolove, niko ne časti pićem nepoznate devojke na drugom kraju kafane, nema udvaranja, očijukanja, flertovanja. Generalno gledajući, lov je postao rutinski, bez žara, izazova, energije, razmišljanja i nadmudrivanja –  gotovo ravnodušan. Kod starijih je situacija još gora. Umorni muškarci se jadaju na životne situacije polazeći od pretpostavke da više nismo deca, te da ne moramo da se igramo, već odmah možemo u “bračni seks”, koji uključuje televizor, sportske događaje, izležavanje u krevetu uz minimalnu akciju, usmerenu isključivo na zadovoljavanje njegovog ugroženog i napaćenog libida. Sve u svemu, prilično jadno i mučno, uz pojačanu žensku agresiju i sve veću pasivnost muškaraca koji kao da tonu u onu filozofsku stranu ljubavi, “čemu sve to i zašto. “ Akcija se pomerila na internet, u svet virtuelnog seksa, u rijaliti programe, gde se nepoznate ali polugole starletice hvališu s kim su sve vodile ljubav. U tim ispovestima podržavaju ih roditelji, a nacija se zgražava, ali ne gasi televizore.

Verovali ili ne, ali seks je i dalje velika tabu tema, ili preciznije, seks je za Srbe i dalje nedokučiva tajna  sa milion aršina, gde neki koji se bave seksom bivaju obožavani, drugi kamenovani, nekima seks i te kako pomaže da se popnu uz lestvice uspeha, a neki će zbog toga izgubiti glave. U bilo kojoj od ovih varijanti, oseća se pre svega agresija, a ne ljubav i ljudska bliskost, koje bi trebalo da prethode i uvedu ljude u intimu zvanu seks. Tužno je što se seksom toliko bavimo na pogrešan način, a pri tom ponavljam, probleme niskog nataliteta i poremećenih muško – ženskoh odnosa niko ni ne pomišlja da reši.

Mediji koji povremeno pišu o problemu naše niske stope nataliteta za dramatičnu situaciju uglavnom krive internet, kompjutere, emancipaciju žena, i naravno tehnologiju. Međutim, Stiven Buhner mi je otvorio oči. U pitanju je mnogo podmuklija i dublja kriza izazvana tehnologijom, ali ne na onaj način kako nam je to prezentovano u medijima.  Plastika koja nas okružuje na sve strane, koja se nalazi u svim  tehnologijama, u PVC prozorima, u folijama za domaćinstvo, u mobilnim telefonima, kućištima za kompjutere, televizorima, kućanskim aparatima, sadrži supstance koje se u našem telu ponašaju kao ženski hormoni. Na sredini Atlantskog okeana nalazi se ostrvo na dnu mora, veličine Velike Britanije, stvoreno od bačenih mobilnih telefona, baterija, plastike. Od toga ribe u okeanima menjaju pol  i postaju ženke, čak i krokodili menjaju pol i sve je manje mužjaka. Dejstvo  plastike na ljude je dvojako: žene postaju agresivne, a muškarci pasivni. Libido i jednih i drugih ozbiljno je narušen i ugrožen.

Prvi savet: povadite sve PVC prozore koje ste debelo platili i pređite na drvo, po mogućnosti borovinu, jer je bor, zapamtite,  prirodni izvor testosterona.

Stari Rim je bio poznat po bahanalijama, otvorenom seksu, perverzijama. Nije ni čudo kad je ceo bio okružen i ispunjen rimskim borovima, onim posebnim na kojima rađaju ogromne debele šišarke sa tako skupocenim pinjolima, koji se u Rimu od vajkada koriste u kolačima, salatama.

Rimske bašte krasile su figurine Prijapa, uzdignutog uda i sa srpom u ruci, kao zaštitnika gospodara kuće od lopova.

Javne kuće u Pompeji ukrašavane su falusnim lampama, sa tavanica su se obrušavale lampe sa dvostrukim udovima, leteli su udovi sa krilima, a freske na zidovima imale su afrodizijačku moć, jer se sve dizalo samo gledanjem u mozaike.

Antička Grčka je opet verovala u svoje promiskuitetne bogove koji su na Olimpu prevrnuli sve i svakoga po nekoliko puta u beskrajnim varijacijama. Do danas se zadržalo u erotskom govoru sećanje na Zevsa koji se pretvorio u zlatnu kišu i oplodio odabranu smrtnicu, te se u engleskom jeziku zlatna kiša odnosi na ejakulaciju po leđima.

Tadašnja harmonična Grčka živela je na voću, salatama i maslinama, koje su i danas voćke dugovečnosti, dok hladno ceđeno maslinovo ulje predstavlja blagodet za mozak. Da li je onda čudno što su se tada rađali i razvijali filozofi, ljudi koji su neprestano koristili mozak za razmišljanje? Besmrtna pesnikinja Sapfo, koju su Sirakužani smatrali živom muzom, ostavila je u amanet ne samo pojam ‘lezbejka’, vezan za njen boravak na ostrvu Lezbosu, tadašnjem centru kulture, već i sledeće, strašću nabijene stihove:

“O, besmrtna Afrodito šarenog trona,
dete Zevsovo što tkaš lukavstva, preklinjem te,
ne obuzimaj mi srce
tugom i bolom…..

Koliko mi danas uopšte razmišljamo, ne o tome da li će da poskupi struja, već o tome ko smo, odakle smo, kuda idemo, kako da poboljšamo svoj život, svoje zdravlje, svoj seks?