ALTERNATIVCI 2 OAZA NADE

Piše:
PROF.DR MAJA VOLK

UMESTO AGRESIJE, OTVORENOG NEPRIJATELJSTVA PREMA ALTERNATIVI, AROGANCIJE KOJA JE U PORASTU, BESA, ZLOBE I BITKE ZA OPSTANAK, NIJE LI DOŠLO VREME ZA KAJANJE I PODSEĆANJE DA SMO SVI MI OVDE DA BISMO POMAGALI JEDNI DRUGIMA?  OTKUDA TAKAV BES PREMA KOŠTICAMA KAJSIJE? ŠTA SU ŠLJIVE, JABUKE, KAJSIJE I PČELINJA PERGA SKRIVILE DOKTORIMA DA IH ONI PROGONE TAKVOM ŽESTINOM KAO DA SU U PITANJU NAJSTRAŠNIJE DROGE?

U Meksiku radi još jedna klinika, Oaza nade, koju  vodi Dr Francisko Kontreras, i gde se, osim promenjenim režimom ishrane, pacijenti leče leatrilom, odnosno amigdalinom, kiseonikom i velikim dozama vitamina C. Ja se sećam svog strica, Dr Natka Brkića sa klinike u Torinu,  koji je sa čuvenim Dr Hejhalom, dobitnikom Nobelove nagrade za medicinu, učestvovao u prvim istraživanjima i razvijanjima terapija živim ćelijama, koji mi je, već u poznim godinama, vitalan i blizu devedesete, otkrio  da koristi velike količine vitamina C i da je to ključ za imunitet. Sećam se da mi je pričao kako se žive ćelije uzimaju iz embriona posebnih ovaca, koje 20 generacija nisu vakcinisane. Tada, pedesetih i šezdesetih godina, tretmane za podmlađivanje živim ćelijama  dobijali  su bogataši i političari. Tretmane moga strica su dobili i vajar Augustinčić, kao i maršal Tito.  Svojim očima sam videla zlatne poluge koje mu je u znak zahvalnosti dala jedna italijanska grofica. Te tretmane je dao i mojoj ćerki Teodori, kada smo ustanovili da je njeno oštećenje sluha nastalo kao posledica dobijanja vakcine. Zanimljivo je  da se desila katastrofa kada su ovce za Tita stigle na granicu Jugoslavije i u neznanju vakcinisane, pa su propali skupoceni tretmani i došlo je do velike pometnje, ali o tome detaljno piše moja mama u svom romanu ‘Žive ćelije’. I tada su, dakle, Nobelovci znali da su vakcine zlo.
Kada je u pitanju zvanična medicinska statistika, kod pacijenata sa poodmaklim stadijumom raka pluća na primer, samo 2 procenta doživi onu granicu od pet godina života posle intervencije. U klinici Oaza nade, taj procenat je bio 34. Pozvani su američki medicinski stručnjaci da pogledaju rezultate. Odbacili su meksičke nalaze samo zato što se na snimcima i dalje videla prisutnost tumora. To što su ti pacijenti uprkos tumoru i dalje bili živi, i posle pet i deset i dvadeset godina, dok američki, posle hemioterapije i radijacije i odstranjivanja tumora nisu dočekali ni petu godinu, nije bilo važno. Nije važna dužina života, već veličina tumora. Mi smo tumor izvadili, kaže zvanična medicina, a to što pacijent nije živeo duže od godinu dana posle toga, nije bitno. Vaši pacijenti žive, ali i dalje imaju tumor, istina manji  i učauren, koji  više ne raste, ali to nije dokaz da su izlečeni. Tako je medicina odbacila istraživanja i dokaze o uspešnosti lečenja raka alternativnom metodom. Krajnje zanimljivo, zar ne?  Koliko ljudi živi sa malim cistama, grudvicama masnog tkiva, mladežima koji više nisu nikakva pretnja jer ih imuni sistem drži pod kontrolom?  Dr Kontreras lepo kaže da oni ne leče kancer, već omogućavaju pacijentu da sam sebe izleči. Njegov cilj je da se pacijentima poboljša kvalitet života i da im se ne nanese zlo.  To je izgleda toliko kriminalno i nepoželjno, da mediji koriste svaku mogućnost da obezvrede takav pristup i uspeh u  lečenju pacijenata. Vrlo cenim i volim američku seriju ‘Bones’ zbog dobrih likova, zanimljivih dijaloga i autentičnih slučajeva, ali mi se zgadila kada je otkriveno  u jednoj epizodi da se negativac i ubica , obolela od raka,  lečila alternativno u Meksiku, a glavna junakinja serije, genijalna naučnica Temperans Brenan to prokomentarisala rečima: „Nema naučnih dokaza da su te metode korisne, to je samo otimanje para jadnim ljudima kao što ste vi“.
Vratimo se u Meksiko, na kliniku Oaza nade.  Kliniku je osnovao 1963. godine  Dr Ernesto Kontreras, sa idejom da se moderna medicina integriše sa alternativnim i humanim pristupom. Njegov program je poznat širom sveta pod imenom ‘Totalna briga u pristupu kanceru’. U ovom imenu sadržana je Kontrerasova filozofija, zasnovana na dva principa: prvi je Hipokratova zakletva, sa već citiranim: prvo, ne nanesi zlo, a drugi   počiva na rečima Isusa Hrista: voli bližnjeg svoga (pacijenta) kao samoga sebe. Dr Kontreras se potrudio da obuči svoje lekare i medicinsko osoblje da nikada ne prepisuju pacijentima lekove koji bi im ugrozili kvalitet života.  Insistirao je na tome da  lekari daju ljudima samo one terapije koje bi  sami sebi odredili.  Znam jako dobro da mnogi lekari, kada dobiju kancer, odbijaju hemioterapiju ili radijaciju, jer znaju šta je to. Humani lekar na klinici Oaza nade mora da razvije lični odnos sa pacijentom, da uvidi razloge bolesti, te potrebe svakog čoveka ponaosob,  odredi personalizovanu terapiju, a ne da  mehanički daje ono što protokol nalaže.  Osim ishrane, B 17, sokova i vitamina, ovde se raku pristupa i sa duhovne strane, te terapija podrazumeva  meditacije, kao i emotivno i duhovno savetovanje, što je konačno razlog zašto je kroz ovu ozdravljenicu (mnogo lepši izraz od bolnice)  tokom 45 godina postojanja prošlo preko 100.000 ljudi iz 55 zemalja. Zar zaista mislite da bi prevara i šarlatanstvo izdržalo 45 godina?
Dr Kontreras je verovao da doktor, da bi bio uspešan kao lekar, mora da kombinuje umetnost i nauku.  Do kraja života, a umro je u 88. godini, posle 62 godine lekarske prakse, zalagao se za integrativnu medicinu, koja tek danas biva i zvanično prihvaćena u nekim zemljama, naročito Rusiji, Koreji, Kini, Nemačkoj. Njegov rad nastavio je sin, Dr Francisko Kontreras mlađi, tako da se ‘Totalna briga u pristupu kanceru’ razvija i dalje i postiže zavidne rezultate.
Njihovi rezultati pokazuju da je B 17 efikasan u sadejstvu sa enzimima pankreasa, te da ciljano uništava omotač maligne ćelije. Naravno, uz to je potrebna ishrana presnom hranom, moćni  sveže ceđeni sokovi, dodatni vitamini i snažni antioksidanti. Potrebno je sve što podiže imunitet.  Iz moga iskustva tvrdim da ni kanabisovo ulje, ni B 17, ni graviola, ni petrolej, pa ni kubanski lekovi ne mogu mnogo da pomognu ako je pacijent tvrdoglavo privržen depresiji i autodestrukciji, i sanja sarme. Ali ako je otvoren za promene,ako  prihvati odgovornost za svoju bolest, promeni sve loše navike,  uzima super dodatke ishrani koja je stoprocentno sirova biljna hrana, dakle dodatke  kao što su B 17,vitamin C, tečni kiseonik ili kanabisovo ulje, onda uspeh ne ide u domen čuda, već je izvestan i siguran.  Ako ne verujete, budite pravi naučnici i sprovedite validnu naučnu studiju sa dobrovoljnim pacijentima. Da izgubite ne možete ništa, jer vam pacijenti i ovako umiru na hiljade.  Terapije hranom, metaboličke terapije, mogu samo da koriste.
Protivnici alternative, kao i zaslepljeni arogantni blogeri poput jednog zlog hemičara sa naših prostora, rado mašu argumentum koji počinje sa ‘naučna studija je pokazala’ da je recimo B 17 štetan i otrovan. Ili ‘nema validne naučne studije o koristi ishrane u lečenju kancera’  gde se ta moćna i nigde citirana naučna studija pokazuje kao jedina merodavna, objektivna istina. Ali kako je moguće da u korumpiranom svetu u kome živimo postoje objektivne naučne studije? Zar zaista mislite da diploma Medicinskog ili Farmaceutskog fakulteta  podrazumeva visoku moralnost, nepotkupljivost ili objektivnost?  Pedijatrima ovoga časa nude u Srbiji 500 dinara po đaku za odlazak u škole i propagandu vakcina, a oni su spremni da za te pare govore kako vakcine nisu štetne, iako sam proizvođač u uputstvu navodi da jesu!  Evo još par činjenica od pre 40 godina, iznetih od strane Dr Mendelsona:

“1972.godine, Dr Samjuel Epštajn, tada zaposlen na Univerzitetu Kejs Vestern Rizerv, jedan od vodećih svetskih autoriteta u oblasti hemijskih uzročnika kancerogenih bolesti i defekata na rođenju, izjavio je pred Komitetom za ishranu i ljudske potrebe Senata da ‘U ovoj zemlji, mogu da se kupe podaci koji će podržati određeni slučaj’.
Prevare u naučnim istraživanjima su već toliko uobičajene da više ne dospevaju na naslovne strane novina. Decenijama se zna za predoziranje ili poddoziranje pacijenata, prepravke rezultata, kao i nestanak lekova u istragama eskperimentalnih probnih testova. Ponekad, kako bitka za novac iz fondova postaje sve žešća, doktori jednostavno stvaraju odgovarajuće rezultate koji će uticati da novac iz fondova i dalje stiže.  Kako su svi ‘dobri stari’ istraživači u istom čamcu,  izgleda da postoji velika tolerancija kada su u pitanju aljkavi eksperimenti, rezultati koji ne mogu da se potvrde i nehat u tumačenju rezultata.

‘’Jedan od načina da ispitate validnost nekog naučnog članka je da u fus notama potražite odakle dolazi novac za finansiranje projekta ili istraživanja’’, kaže Dr Mendelson.  Pokazalo se da doktorima nije ispod časti da muljaju, čak i lažiraju rezultate istraživanja kada su ulozi veliki.
Naravno, naučna prevara nije ništa novo. O tome je i Nušić pisao u svojoj komediji ‘Dr’.  Sirila Barta , pokojnog britanskog psihologa koji se proslavio izjavama da je najveći deo ljudske inteligencije određen nasleđem, razotkrio je kao prevaranta psiholog sa Prinstona Leon Kamin.  Izgleda da saradnike odgovorne za Bartove rezultate istraživanja niko nije mogao da pronađe niti utvrdi da su ikada postojali! Postoje dokazi da je Gregor Mendel, otac genske teorije nasleđa, verovatno frizirao rezultate dobijene eksperimentima sa razmnožavanjem graška kako bi savršenije odgovarali njegovoj teoriji.
Neetičko ponašanje doktora nije ograničeno samo na medicinske poslove. Dr Volton Lilhaj, njujorški hirurg koji je bio pionir u operacijama na otvorenom srcu, profesor i mentor Dr Kristijanu Bernaru, osuđen je za utaju poreza po pet osnova. Jedan od svedoka optužbe bila je i prostitutka koja je izjavila kako je doktor pokušao da 100 dolara plaćenih za njene usluge prijavi kao sumu za oslobađanje od plaćanja poreza na ime lečenja!
Toliko o naučnim studijama koje su pokazale ovo ili ono. Zar smo zaboravili na afere sa vakcinom protiv svinjskog gripa, na stotine beba koje su otete iz porodilišta i uspešno, uz pomoć medicinskog osoblja, date na usvajanje za velike pare u stranim državama?  Znate li koliko je naših hirurga na kokainu, koliko anesteziologa pije i koliko ih je bolesno od istih bolesti koje leče? Umesto agresije, otvorenog neprijateljstva prema alternativi, arogancije koja je u porastu, besa, zlobe i bitke za opstanak, nije li došlo vreme za kajanje i podsećanje da smo svi mi ovde da bismo pomagali jedni drugima?  Otkuda takav bes prema košticama kajsije? Šta su šljive, jabuke, kajsije i pčelinja perga skrivile doktorima da ih oni progone takvom žestinom kao da su u pitanju najstrašnije droge? Dok oni prepisuju morfijum, bensedine, valijume i druge otrove…. Znate li za zvanični podatak Svetske zdravstvene organizacije da od narkotika sa ulice umire 25 posto narkomana, dok 75 posto umire od prepisanih lekova? Zar nije logičan zaključak da medicina ubija više ljudi nego narko dileri?
Opet želim da istaknem da ne mrzim lekare. Ja mrzim aroganciju, prezir i zatvorenost za učenje.  Hajde da udružimo naša iskustva i  znanja!// Više u EKO KUĆI No 17