ORAH, KUĆA I TERASA

Autori:
TOMISLAV SOLDO & ANA HORVATH / preduzeće VRTLARICA
Objekat:
KUĆA ZA ODMOR
Lokacija:
GORSKI KOTAR, HRVATSKA
Površina:
100
Fotografija:
JURE ŽIVKOVIĆ

U ARHITEKTONSKOM SMISLU, NADOGRADNJA NE MORA BITI ISKLJUČIVO POSLEDNJI NIVO VIŠESPRATNICE ILI ANEKS POSTOJEĆE ZIDANE STRUKTURE. NADOGRADITI SE MOŽE I KOMFOR I POGLED, ILI U POSEBNIM SLUČAJEVIMA NALIK OVOM, ČAK I PRIRODA.

Lišena pretencioznosti, bez želje da svojom arhitekturom oduzima dah i skreće poglede sa okruženja čiji je deo, izdiže se vikendica kompaktnog volumena obložena drvetom. Priča o nastanku ove kuće i naoko inverzan pristup projektovanju ima pomalo neobičan razvoj, definisan značajem prirodnih lepota okruženja i kvalitetom lokacije. Pre svega postojao je orah, drvo koje je davalo savršen prirodni hlad prvobitnom prostoru za boravak, onom bez zidova. Zatim je pored oraha izgrađena terasa, a potom tek dolazi na red i ideja o izgradnji kuće.
Bez potrebe za preteranim koketiranjem i referiranjem na postojeće tradicionalno okruženje, ova kuća na brdu u suštini predstavlja ekstenziju postojećeg vidikovca. Podignuta na padini, ona otvara široke vizure na celokupan krajolik okolnih šuma i obronke planine Klek. Jedini usvojeni oblikovno-funkcionalni elementi podneblja jesu kosi krov, kompaktnost osnove i prisutnost drveta u oblikovanju fasadnih površina.
Dok pogled sa bilo kog mesta u kući seže u nedogled, njena korisna površina od oko sto kvadrata osmišljena je tako da zadovoljava tek minimalne prostorne potrebe korisnika, kako bi veličina objekta što manje uticala na zatečeni kvalitet lokacije. Prilikom projektovanja vodilo se računa o konfiguraciji terena, a veštom denivelacijom plato letnje kuhinje povezan je sa izlazom u nivou podruma.

Volumen kuće vertikalno je podeljen na prizemni deo dnevnog boravka i kuhinje, galeriju namenjenu za noćnu zonu i malu podrumsku etažu u vidu ostave. Kuhinja i kupatilo čine mini jezgro u prizemlju, dok ostatak objekta ostaje nepregrađen, čime je obezbeđena prostorna protočnost enterijera i eksterijera, a pre svega kontinualna povezanost dnevnog boravka sa letnjom kuhinjom i terasom.
Konstruktivno, čitava kuća izgrađena je od porobetona, osim podrumske etaže i temelja, što je omogućilo znatno ubrzanje i pojednostavljenje gradnje na datoj lokaciji.

Debljina spoljašnjih zidova od 30 cm eliminiše potrebu za dodatnom toplotnom izolacijom, čime je ostvarena i finansijska ušteda. Ventilisana fasada sačinjena je od dasaka sibirskog ariša slaganih na pero i žleb, koje sprečavaju toplotne gubitke zimi i neželjeno pregrevanje leti. Finalnom obradom daske su impregnirane u dva sloja katranom proizvedenim od drveta, prirodnim premazom za zaštitu drveta koji produžava životni vek objekta i do 30 godina, i koji se često koristi u Skandinaviji kao završni sloj zaštite drvenih fasada.

DOK POGLED SA BILO KOG MESTA U KUĆI SEŽE U NEDOGLED, NJENA KORISNA POVRŠINA OD OKO STO KVADRATA OSMIŠLJENA JE TAKO DA ZADOVOLJAVA TEK MINIMALNE PROSTORNE POTREBE KORISNIKA, KAKO BI VELIČINA OBJEKTA ŠTO MANJE UTICALA NA ZATEČENI KVALITET LOKACIJE.

Enterijer kuće uređen je u skladu sa njenom namenom. Ogoljene bele površine prosečene crnim prozorskim okvirima usmeravaju pogled na uramljeni pejzaž. Prostorni sklop ispod galerije, koji čine kuhinja i kupatilo, u celosti je presvučen glačanim betonom sive boje. Nasuprot univerzalnoj obradi servisnog dela, pod dnevnog boravka obložen je parketom, što prostoru daje topliji karakter. Komadni nameštaj, koga i nema mnogo s obzirom da je prostor koncipiran tako da njegovi pojedini delovi preuzmu tu ulogu, osmišljen je i rađen po meri. //ek Aleksandra Đurić – Više u EKO KUĆI No22

Uramljena priroda u dnevnom boravku