NOVI ŽIVOTJEDNE KUĆE

Autori:
JOVAN MITROVIĆ
Objekat:
PORODIČNA KUĆA
Lokacija:
VOŽDOVAC, BEOGRAD, SRBIJA
Površina:
190
Fotografija:
JOVAN MITROVIĆ

LAKO JE SRUŠITI STARI OBJEKAT. PODIĆI NOVI NA ISTOM MESTU, UPOTREBITI ZATEČENE MATERIJALE, A SAVREMENOM FORMOM OSTVARITI NOVU PROSTORNU I ARHITEKTONSKU VREDNOST, SAMO JE NAIZGLED JEDNOSTAVNO. UPRAVO TO JE POSTIGAO ARHITEKTA JOVAN MITROVIĆ PROJEKTOM ZA JEDNU PORODIČNU KUĆU KOJA JE NA SVAKOM PLANU OSTVARILA SNAŽNU VEZU SA PRIRODOM, A PORODIČNOM ŽIVOTU KOJI SE U NJENOJ UDOBNOSTI ODVIJA OBEZBEDILA JE OPNU KOJA KAO DA JE TU ODUVEK.
Svaki novi projekat uvek je i novi izazov za arhitektu. Stvaralačkom procesu ne pristupa se kao da na datoj lokaciji ništa nije postojalo, niti kao da je građevinska parcela prazan papir. Osim urbanističkih uslova, istorija  lokacije i njeno okruženje podjednako utiču na formiranje ideje o novoj strukturi. U slučaju jedne porodične kuće na Voždovcu, upravo susret arhitekte Jovana Mitrovića sa lokacijom i postojećim objektom uticao je na mnoge projektantske odluke koje su definisale nove ideje i arhitektonsko rešenje.

Konceptualno, objekat je prožet horizontalnim i vertikalnim elementima. Dominiraju horizontalne mase kuće obložene opekom i drvetom, a akcenat daju vertiklani fasadni prozori od crne aluminijumske bravarije, koji deluju kao neki moderni elementi pažljivo utisnuti u odavno prisutni objekat.
Planiranje i izgradnja nove kuće započeli su odlukom arhitekte da sačuva i ponovo upotrebi materijale od kojih je zatečeni objekat bio izgrađen. Novi temelji izvedeni su od usitnjenog betona starog objekta, opeke sa starog objekta očišćene su i podeljene, a polutke su upotrebljene kao nova fasadna obloga. Još jedan detalj, pravi omaž prethodnom objektu – fasadni zidovi jednog dela kuće prate upravo poziciju nekadašnjih.

Fasada podužnog dela kuće, koji se prostire od ulice ka dubini parcele, u nivou suterena i prizemlja izvedena je od opeke, dok je sprat obložen vertikalnim drvenim gredama takođe preuzetim iz zatečenog objekta, dimenzionisanim i poređanim prema Fibonačijevom nizu (…3,5,8,13,21…), a fasada bočnog dela kuće je u celini izvedena od opeke. Fasadni prozori i vrata izvedeni su od crne aluminijumske bravarije i prekidaju fasadne površine na onim mestima gde spoj unutrašnjosti i spoljašnjosti ima smisao, kako bi se priroda uvela u enterijer i oplemenila ga. Istovremeno, njihov izgled samo nagoveštava savremenost, ne narušavajući snažni karakter koji su prirodni materijali podarili objektu.

Fasadni otvori obezbeđuju vizuelnu vezu enterijera i eksterijera, a unutrašnjost objekta otvaraju ka vrtu

Bašta koja kuću okružuje sa svih strana rešena je u dva nivoa. Donji nivo povezan je sa prostorom za rekreaciju u suterenu, dok je viši nivo bašte, prema projektu pejzažnog arhitekte, oživljen raznovrsnim sadnicama i pretvoren u pravu oazu. Krovna površina bočnog dela kuće, njena ‘peta fasada’, rešena je kao krovna bašta koja slojem zemlje štiti unutrašnjost kuće od pregrevanja i od niskih temperatura, pa se i ovim detaljem odgovorilo na temu održivosti, a krovna bašta je postala ravnopravna zelena površina.
Ulična ograda vrlo je diskretna, gotovo transparentna, kako ne bi narušila jedinstvo kuće, zelenila i drveta ispred nje. Prizor ulične fasade delimično zaklonjene visokim borom, na momenat zadržava pažnju. Ova sekvenca je dvoznačna. Ona je dokaz ‘1 na 1’ jedne od prvih definicija arhitekture koju mladi studenti čuju na samom početku – arhitektura nije samo kuća, ona je sadejstvo kuće i okruženja. Drugo značenje i vrednost ovog prizora je njegova linijska jednostavnost, svedena na tek nekoliko poteza, i deluje kao da je iznikla pravo iz neke prve, inicijalne skice.

ČUVENA MISAO FRENKA LOJD RAJTA DA JE ‘ORGANSKA ARHITEKTURA INTERPRETACIJA PRINCIPA PRIRODE OTELOTVORENIH U NOVIM OBJEKTIMA KOJI SU U HARMONIJI SA OKRUŽENJEM I DA SVAKI OBJEKAT TREBA DA BUDE PROIZVOD UPRAVO MESTA I TRENUTKA U KOME JE IZGRAĐEN, A NIKADA REZULTAT NEKAKVOG NAMETNUTOG STILA’  U POTPUNOSTI JE PODRŽANA U PROJEKTU OVE KUĆE.

Objekat poseduje elemente organske arhitekture: on je denivelacijom dvorišta ‘zaronio’ u tlo i deluje kao da je srastao sa njim, izgrađen je dobrim delom od prirodnih materijala koji su bili deo nekadašnjeg objekta, pa se stiče utisak da kuća već dugo traje na tom mestu. Ostvarena je jaka vizuelna veza između enterijera i eksterijera kuće. Ipak, njena forma i izraz nedvosmisleno su savremeni. // ek JELENA BLAGOJEVIĆ – Više u EKO KUĆI No29

Detalji vrta – brižljivo projektovana oaza